Како медитеранска исхрана смањује ризик од деменције

Медитеранска исхрана која укључује орашасте плодове, морске плодове, поврће и интегралне житарице могла би да смањи ризик од деменције за скоро 25 процената, указује ново истраживање чији подаци тако отварају пут ка иновативним третманима за ту болест, преноси Гардијан.

Добијени подаци сугеришу да конзумирање хране на бази, првенствено биљака - може имати заштитни ефекат против деменције, без обзира на то да ли одређена особа већ поседује генетички ризик.

Истраживачи наводе да би добијени подаци и анализе могли бити основа за будуће стратегије јавног здравља, широм света, наравно – уз потврду постојећих резултата и додатна, допунста истраживања.

„Резултати до којих се у студији дошло, наглашавају дугорочне користи од конзумирања медитеранске исхране богате воћем, поврћем, интегралним житарицама и здравим мастима, што су намирнице посебно повољне за здравље мозга“, истакла је један од аутора студије др Џенис Ренсон, виши научни сарадник на Универзитету у Екситеру.

„Важан заштитни ефекат овог начина исхране - против деменције, био је очигледан без обзира на генетички ризик особе, тако да ће ово вероватно бити користан избор начина живота за људе који хоће да направе здрав избор у исхрани и смање ризик од деменције“, додала је Ренсонова.

Налази студије објављени су у стручном часопису BMC Medicine и засновани су на подацима добијених од више од 60.000 особа из Британске Биобанке, онлајн базе података медицинских и животних записа који садрже информације о више од пола милиона Британаца.

Научници су примењивали критеријум придржавања медитеранске исхране, али су узели у обзир и генетички фактор ризика за сваког појединца.

Деменција утиче на квалитет живота милиона људи у целом свету

Током скоро десет година забележено је 882 случаја деменције, али они који су следили строгу медитеранску исхрану имали су 23 одсто мањи ризик од развоја те болести, у поређењу са онима који су јели другачије намирнице.

Др Оливер Шенон, специјалиста за исхрану на Универзитету Њукасл и водећи аутор студије, рекао је да је утврђивање начина за смањење ризика од развоја деменције свуда основни приоритет за јавно здравље.

„Деменција утиче на животе милиона људи широм света, а тренутно су могућности лечења – ограничене“, истакао је др Шенон.

Професор Дејвид Кертис са Института за генетику UCL рекао је да је, према његовом мишљењу „важно напоменути да се студија односи на све облике деменције, а не посебно на Алцхајмерову болест.

„Сматрам да, када је у питању одређени ефекат исхране на здравље, у овом смислу, већа вероватноћа да ће то утицати на стање кардиоваскуларног система уопште, па самим тим утицати и на ризик од деменције - дакле, због васкуларних болести, а не конкретно на на пример Алцхајмерову болест”, рекао је Кертис.