Едукацијом младих против пушења

Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао је програм обуке „Мисија: Кисеоник“. Наиме, европска организација „Пропалшн“, у сарадњи са Министарством просвете и амбасадом Аустралије, ове године ће организовати едукацију наставника и ученика о здравим стиловима живота, укључујући и превенцију пушења код младих.

Према Европском истраживању о употреби алкохола и других дрога међу младима и Глобалном истраживању пушења код младих, 16 одсто адолесцената од 13 до 15 година користи дуванске производе, а пробало их је њих 43 одсто.

Дуван је једна од највећих претњи по здравље и главни фактор ризика за незаразне болести.

„Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао је овај програм обуке, а наставници ће ово знање теоријски и практично примењивати у настави и на тај начин мотивисати ученике да када се тиче њиховог здравља доносе одлуке засноване на правим и провереним информацијама“, каже проф. др Ивица Радовић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Искуства Аустралије показују да едукација о здравственој писмености у учионици игра важну улогу у превенцији пушења међу младима.

„Аустралија је једна од три земље у свету са најнижим бројем пушача међу адолесцентима. Многа истраживања су показала да ученици који пуше чешће беже са часова и имају лошије оцене и раније престају са школовањем“, наводи амбасадор Аустралије у Србији, Данијел Емери.

„Важан податак је да 82 одсто младих у овој земљи жели Србију без дима. Нисмо ту да вам кажемо да не пушите, ми смо ту да кажете како да вам приђемо да вас оснажимо да будете прва генерација која не пуши у овој земљи“, истакао је директор канцеларије Светске здравствене организације у Србији, Фабио Скано.

Мере контроле дувана, првенствено потпуна забрана пушења у свим затвореним јавним објектима, које су примењене у свету допринеле су смањењу броја пушача међу адолесцентима.

„Чињеница да се све мере које се доносе, доносе са тим да се дугорочно смањује тај број пушача и, што је још битније, да се не генеришу нове генерације пушача међу младима тако да све су то циљеви доношења таквих мера. Већина европских земаља је успела у томе и ми смо у том смислу далеко изнад европског просека по броју пушача што нам довољно сигнализира да ми морамо да пооштримо те мере“, каже др Анђелка Грујичић из Центра за промоцију јавног здравља ГЗЈЗ Београд.

У Србији, трећина одраслог становништва употребљава неки облик дуванских производа, што доводи до скоро 20.000 смртних случајева сваке године. Болести узроковане дуваном коштају Србију 269 милијарди динара или 4,9 одсто БДП-а.