Како да избегнемо будућност ка којој галопирамо гојазни – и ми и наша деца

У публикацији Епидемија гојазних у Србији се наводи да ће 30 одсто гојазне предшколске деце постати - гојазни одрасли, да ће 50 посто гојазне деце од седам до 12 година бити гојазно и када одрасту, и да ће 70 процената гојазних адолесцената остати гојазни заувек.

Велика студија под називом Истраживање здравља становништва Србије, коју је радио 2019. године Институт за јавно здравље „Батут", показала је да је у Србији свако осмо дете гојазно, док је свако пето предгојазно.

Јеловник за децу – пажљиво се бира

„Драге куварице, немате појма колико сам срећна што моја школа има особе као што сте ви. На пример, у школи у коју иде моја другарица уопште ни нема ручка, нити кухиње, а камоли особа брижних као што сте ви. Много вам хвала за све услуге које сам добила од вас. Волим вас! Ваша Маги", део је писма које је ученица шестог разреда Основне школе „Дринка Павловић" поклонила куварицама.

У школској кухињи дневно се припреми око 700 оброка. Јеловник се пажљиво бира и сваке недеље је другачији. Одвојено се припрема храна за децу која су на посебном режиму из здравствених разлога.

„Неки су на различите алергене осетљиви, и то се исто припрема, имамо и због вероисповести и то се исто припрема, а имамо и дијабетичаре који нажалост, ја сам осетљива на њих, али се за њих посебно спрема, али се онда они и посебно вежу за нас”, каже школска куварица Милена Обрадовић.

У време ручка за други и четврти разред, трпезарија је била пуна. На менију - пилећи батак, вариво, хлеб и воће. Исхрану ученика у основним школама, у складу са прописима, организује директор школе у сарадњи са Саветом родитеља, а прати надлежни завод за јавно здравље.

Школа може да има сопствену кухињу, да допрема храну из других образовних установа, или да је наручује из фирми које се баве кетерингом.

„Ми смо кетеринг за вртиће и школе, постојимо шест, седам година, искључиво радимо храну за децу, имамо 250 до 300 оброка. Што се тиче јеловника ми имамо нутриционисту која је задужена за то, запослену", каже Саша Дедакин из фирме за кетеринг.

У Србији око 650 школа организује неки од прописима предвиђених видова исхране за ученике. Ипак, ове услуге не користе сва деца, а у школским кухињама најмање је ученика старијих разреда.

Ако не понесу оброк од куће, ученици ужину купују у пекари или киосцима брзе хране. То није здраво, а и скупље је.

Поређења ради, комплетан ручак у Основној школи „Дринка Павловић” кошта 190 динара, док је сендвич у најближој пекари 250. Нездраву исхрану често прати и недостатак физичке активности, а статистика каже да је у Србији свако пето дете гојазно, али тај проблем мучи и родитеље.

Поред школа, у борби са овим проблемом - на делу су и родитељи и држава, друштво…

Будите као родитељ пример својој деци, нека следе ваше здраве навике у исхрани

Осим што је важно то шта деца једу у школи, важно је и – шта једу код куће – рекла је у Београдској хроници, докторка Јелена Гудељ Ракић.

„Прве навике у исхрани деца стичу на примеру родитеља у породици а касније, када крену у колектив, њихове навике формирају вршњачке групе, окружење, а у великој мери, изложеност порукама које добијају и путем медија и друштвених мрежа“, изјавила је др Гудељ Ракић, и додала да проблем гојазности није од јуче, већ да је - епидемијског карактера.

„Број деце и одраслих са прекомерном тежином се утростручио од седамдесетих година прошлог века“, каже гошћа Београдске хронике.

Наводи да се од 2000. године посебним истраживањима и активностима прати стање и води статистика о гојазности, како би се стање поправило.

„Гојазност је мултифакторка болест, постоји пуно разлога због којих неко има прекомерну тежину. Један од њих је генетика а друго је све оно што чини окружење које ствара такве навике да се лако постаје гојазан“, објаснила је.

Каже да навике није тешко променити када постоји подршка околине и породице. Саветује родитеље, да не удовољавају својој деци у периоду када формирају навике у исхрани, већ да истрају и да најпре својим примером покажу шта ваља а шта не.

Докторка Гудељ Ракић је потврдила да се све већи број деце са повишеним крвним притиском, што је у уској вези са гојазношћу.

Осим тога, како наводи, гојазна деца често имају криву кичму, равне табане, жале се на болове у костима и мишићима… Висок крвни притисак је аларм да нешто треба предузети, а некада то буде и терапија лековима.

„Дете се утврђује, устаљује у изборима, када је храна у питању, негде између девете и 11. године живота, тако да у ствари, у неком раном узрасту, до поласка у школу, треба највише радити са њима“, истакла је.

Др Гудељ Ракић је додала да у свим земљама света, па тако и код нас, социјални статус, као и финансијски - утиче на навике у исхрани. Ипак, каже да се против тога може – избором свежег воћег и поврћа у сезони, када су ценовно доступнији.