Сремуш – дар природе, храна, лек, зачин и „убица“ отрова

Рано пролеће је време када се у шумама, али и на градским пијацама може пронаћи сремуш – невероватно лековита и веома укусна биљка. Како се сремуш правилно користи и како може да нам поправи здравље, говори Момчило Антонијевић, народни травар.

Весници пролећа су висибабе, јагорчевина и љубичица, али како наводи Момчило Антонијевић, навинар и народни травар, за њега и за медведе пролеће је стигло када се појави сремуш.

Сремуш се у народу назива још и дивљи бели лук или медвеђи лук, јер по народном веровању ово је прва ствар коју медвед поједе кад се пробуди после дугог зимског сна. Ово је још један доказ да животиње инстинктивно знају шта је добро за њихово здравље, јер је сремуш иделно средство за чишћење организма од токсина накупљених током зимских месеци.

Сремуш је фантастичан биљни лек за бактеријске и за вирусне инфекције. То је природни антибиотик који кад се користи у свежем стању ефикасно уништава бактерије, гљивице и вирусе.

Лист сремуша најбоље је употребљавати у свежем стању као салату.

Поред снажног антисептичног и антимикробног дејства, сремуш разређује крв, снижава ниво холестерола и спушта повишен притисак. Посебно се препоручује срчаним болесницима и онима који имају закрчене крвне судове.

Март и април су идеално време за брање и конзумирање сремуша јер се ова биљка може кориситити само у свежем стању, сушењем нестају његова лековита својства.

Од сремуша можемо направити и лековиту тинктуру каоја се посебно препоручује срчаним болесницима. Особе које имају чир на желуцу треба да избегавају сремуш.

Капи од сремуша за чишћење крвних судова, против повишеног холестерола и високог притиска, превентивно делују против срчаног и можданог удара.