У Србији се изводи дупло више царских резова него што је потребно

Када се лекари одлучују за природни порођај а када за царски рез и о чему све морају да воде рачуна, за РТС говори гинеколог др Љиљана Мирковић, професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Током три дана ове недеље одржава се шести Европски конгрес о порођају који ће окупити око три стотине стручњака из Европе, што је пре свега велика привилегија за Србију да буде домаћин овог скупа, наглашава професорка Мирковић.

„Одржавање оваквог једног конгреса је повод да се отвори питање шта ми можемо да урадимо а да женама буде сигурније, боље, квалитетније и да нам рађају више деце у Србији. А можемо много да урадимо. Имају тачно дефинисане три ствари. Прво, да бисте могли да мењате ствари, морате да знате где сте. Морамо да имамо регистар рађања. Друга ствар, морамо да имамо водиче којих лекари морају да се држе, како и шта раде. Док то немамо, имаћемо лош квалитет, мада смо земља која доста улаже у здравство“, истиче проф. др Љиљана Мирковић.

Трећа ствар на којој посбно треба инсистирати је чињеница да у 21. веку не смемо дозволити да дође до смрти бебе или мајке на порођају. О томе би морало да се говори и да се сваки случај бружљиво проучи, додаје професорка.

Природни порођај или цaрски рез

Природни порођај, само му име каже је нешто што треба да се фаворизује, сматра др Мирковић. Али последњих година се све више бележи пораст броја царских резова, чак и на југу Африке, изузев на северу Европе где се јако држи до препорука Светске здравствене организације, да 10 до 15 одсто царских резова смањује оболевање мајки и деце, док је све преко тога непотребно, осим што је и скупо.

„Ми тренутно имамо вероватно преко 30 одсто царских резова, тако да значи да нешто ипак не радимо добро или радимо превише. Потребно је да немедикализујемо толико порођај и да се вратимо једном природном току порођаја у свим овим добрим условима које имамо“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Индикације за царски рез свакако постоје и то је хитна и неодложна интервенција коју треба урадити јер некад спасава живот мајке и детета, али о томе лекари морају много да воде рачуна и да се усавршавају.

Код царског реза компликације које се јављају код деце су пре свега аутоимуна обољења, објашњава професорка. Пошто новорођенче не пролази кроз природни пут мајке и немају контаминацију микробиомом вагине и не имунизују се како треба.

„Чак се и когнитивни поремећаји, укључујући и аутизам, чешће повезује са децом која су рођена царским резом“, напомиње професорка др Љиљана Мирковић.