Када нас задеси временски ролеркостер и позитивни јони, нико се не осећа добро

У петак 17 степени, јуче снег и 4 степена. И можда бисмо временски рингишпил лакше поднели, да нам недељу дана пре тога није изгледало као да је пролеће већ почело. Сви ће рећи, ко не воли сунце, али на 18 степени усред фебруара, нема онога ко није рекао да му нешто смета.

На нагле промене временских прилика највише реагују хронични болесници, али и здрави могу лоше да се осећају, нарочито када температура ваздуха нагло порасте. И уместо да смо пуни енергије, од умора и нерасположења једва функционишемо.

„Приликом пада температуре долази до контракције крвних судова на периферији, крв се концентрише у срцу, бубрезима и у мозгу, тако да брже ради и долази до скока притиска“, наводи др Александар Чукановић из Завода за хитну медицинску помоћ.

Да време не утиче на наше здравље, не би у Републичком хидрометеоролошком заводу радили људи који проучавају управо ту област и сваког дана објављују биометеоролошку прогнозу.

У једној од најтоплијих зима од када се код нас мере температуре, њихова упозорења су честа. Главобоља, безвољност, нервоза, умор најчешће су последица повећаног електромагнетног зрачења и позитивних јона у атмосфери.

„Наш организам је електромагнетни систем исто као што је атмосфера електромагнетни систем. И све оне промене које се дешавају у атмосфери се свакако одражавају на нас. У таквим биометеоролошким ситуацијама у атмосфери је јако повећана концентрација позитивних јона. Позитивни јони су негативни за наш организам, за разлику од негативних који се јављају лети после непогода, грмљавина, када се ми јако лепо осећамо, одахнемо и кажемо: ‘Јао, коначно да нам је добро’“, објашњава Јасминка Смаилагић, начелница Одељења за мониторинг климе РХМЗ-а.

Код наглих промена температуре, повећава се број пацијената са можданим и срчаним инфарктом, реуматским боловима. То је директна последица управо временских прилика, на које се нeкако треба навићи. Неко одмарањем, неко шетњама.