Како опоравити организам после празничних гозби

„Људи су врло свесни опасности од претераног уживања у храни, али ту врсту опасности игноришу. Не постоји чаробни штапић. Неопходно је успостављање правилног ритма узимања хране уз присуство свих група намирница а то су: интегралне житарице и хлеб, ферментисани млечни напици: јогурт, кефир, кисело млеко, месо, риба, јаја, сво поврће и воће, видљиве масноће уз правилан термички третман: динстање, печење у рерни, кување наимирница у сопственом соку и слично. Избегавати пржење јер тако повећавамо калоријску вредност оброка и штетне продукте“, рекла је нутриционисткиња Марија Јовановић у Јутарњем програму Радио- Београда 1.

„Неопходно је да направимо ритам узимања хране, а то значи да једемо у приближно исто време сваки дан. Доручак треба да буде најкасније у трећем сату по устајању, до ручка је потребно да прође око пет сати, а вечеру треба узети најмање три сата пред одлазак на спавање. Ужина се креира по потреби између главних оброка, углавном је воћна и помаже нам да премостимо до наредног оброка. Правилан ритам узимања оброка нам помаже да немамо испаде глади и не унесемо већу количину хране од планиране“, наглашава Јовановићева.

Упозорава да екстремнији начини чишћења организма и брзог мршављења уз ограничен број намирница могу направити велики проблем огранизму.

„Не наседајте на идеје о чаробним смутијима и напицима јер ћете кроз два, три сата поново бити гладни. Великим размацима између оброка ризикујете да дође до наглог пада шећера у крви и онда посегнемо за уносом концетрованог шећера кроз неки слаткиш и тада долази до наглог скока шећера у крви, а потом и наглог пада. Тај пад нас уводи у поновну глад и ми смо опет у зачараном кругу. Исто тако је опасно избацивање појединих група намирница на дужи временски период, на пример: млечних производа који су превенција остеопорозе или засићених масти који учествују у синтези полних хормона и чији недостатак може довести до изостанка циклуса, или фаворизовање протеинских дијета које оптерећују бубреге“, каже наша саговорница.

„За човека није питање да ли ће живети 80 или 90 година, већ како ће живети. Едукација је важна, а конкретан јеловник се креира према полу, годинама, физичкој активности, врсти занимања, евентуалном постојању обољења и креира га искључиво нутрициониста“, закључује
нутриционисткиња Марија Јовановић.