Пет симптома деменције – обратите пажњу на ране знаке упозорења

Термин „деменција" се не односи на једну специфичну болест, већ на скуп симптома који се јављају као резултат болести попут Алцхајмерове, која узрокује оштећење нервних ћелија.

Посебно је честа међу старијим особама. Једна од 14 особа старијих од 65 година пати од овог стања, као и свака шеста особа старија од 80 година, при чему је статистички већа вероватноћа да ће оболети жене.

Свако доживљава деменцију другачије, али уобичајени симптоми деменције спадају у три категорије; проблеми са памћењем, когнитивним способностима и комуникацијом. 

Пошто су наведени симптоми слични онима које повезујемо са стањима која прате природни ток старења, деменцију је тешко дијагностиковати.

Једна студија, коју је објавило Удружење за оболеле од Алцхајмерове болести, открила је да код једне од четири оболеле особе прође најмање две године пре него што се стање коначно дијагностикује.

Та добротворна организација је испитала 1.019 пацијената са деменцијом и њихових старатеља о искуствима дијагностичке процедуре, и открила да је примарни разлог зашто људи нису добили помоћ која им је била потребна – била конфузија између њихових симптома и природног процеса старења, што се дешава у 42 одсто случајева.

Кризна тачка пре препознавања поремећаја 

Око 26 одсто испитаника рекло је да им поремећај није званично дијагностикован у року од две године, док је четвртина додала да су већ достигли кризну тачку - пре него што им је деменција препозната. 

„Постављање истог питања изнова и изнова - не назива се старењем, то се зове разболевање", рекла је Кејт Ли, извршна директорка Организације, док је охрабривала потенцијалне оболеле или оне који су забринути због очигледног опадања вољене особе да се јаве лекару на превентивни преглед.

Подаци којима располаже Друштво показује колико опасно може бити борити када се особа сама бори са симптомима деменције и одлагаже помоћ стручних лица.

„Да, постављање дијагнозе може бити застрашујуће - знам да сам био престрављен када је мојој мами постављена дијагноза. Али вреди тога - девет од 10 особа са деменцијом нам је рекло да су имали користи од постављања дијагнозе. То им је дало кључни приступ лечењу, нези и подршци, и драгоцено време за планирање будућности. С обзиром на то да је пандемија узроковала пад дијагноза, данас је још важније потражити помоћ. Не морате сами да се суочавате са деменцијом, ми смо ту да подржимо све погођене", додала је Кејт Ли.

Како би помагали људима оболелим од деменције и Алцхајмерове болести, у Удружењу организују процене у смислу тога - да ли неко пати од проблема са памћењем, налажењем правих речи током говора, да ли има емоционалне проблеме или тешкоће у постављању питања, али и приликом обављања уобичајених активности као што је плаћање рачуна у банци.

„За пацијенте, њихове породице и лекаре опште праксе је од основног значаја да разговори и прегледи који могу да помогну у дијагнози, буду благовремени", рекла је др Џил Расмусен, који се бави деменцијом на Краљевском колеџу.