Нови тест крви успешно открива Алцхајмерову болест годинама пре појаве првих симптома

Истраживачи са Универзитета у Вашингтону направили су нови тест који може да покупи молекуларни прекурсор из крви који је потенцијални узрочник неправилног савијања протеина  и њиховог накупљања у мозгу, који на крају формирају амилоид бета (Аβ) плакове.

Ако се овај концепт у даљим испитивањима и скалирањима покаже као тачан, тест би могао значајно да убрза дијагнозу болести и омогући милионима пацијената да на време реагују или припреме одговарајућу негу пре него што њихова болест узнапредује.

Аβ плакови су познати знак Алцхајмерове болести, али њихова улога у губитку когнитивних способности није довољно разјашњена. До сада су ови екстрацелуларни плакови тумачени као рани покретачи дисфункције и губитка неурона, што на крају доводи до когнитивног пада.

Само трећина пацијената са Алцхајмером има плакове

Али недавне студије су показале да су Аβ плакови присутни само код трећине пацијената са Алцхајмером, а понекад су присутни у мозгу људи који немају когнитивне дефиците.

Другим речима, екстрацелуларни Аβ плакови у мозгу нису нужно токсични сами по себи, али могу да потичу од озлоглашених молекуларних токсина које је тешко открити.

Ови токсини су, у суштини, функционалне верзије Аβ који се налазе у ћелијама. Они су познати као „токсични Аβ олигомери“, а неки научници мисле да би они могли неприметно да оштете неуроне и на неки начин да предиспонирају ћелије на екстрацелуларне плакове и наслаге.

Научници још увек откривају детаље, али хипотеза је навела истраживаче Универзитета у Вашингтону да направе импресивно прецизан тест везивања растворљивих олигомера, назван СОБА.

Истраживачи су прво тестирали СОБА на крвној плазми 310 учесника. Неки учесници су показали благо когнитивно оштећење или Алцхајмерову болест, док су други били доброг когнитивног здравља.

Мерењем токсичних Аβ олигомера у крвној плазми, СОБА је одабрала сва 53 учесника са Алцхајмеровом болешћу за које је пост мортем потврђено да имају болест.

У међувремену, у контролној групи, СОБА је открила олигомере у узорцима крвне плазме 11 особа. Код десет од ових испитаника касније је постављена дијагноза благог когнитивног оштећења или Алцхајмерове болести.

„Оно што су клиничари и истраживачи желели је поуздан дијагностички тест за Алцхајмерову болест – и то не само тест који потврђује дијагнозу Алцхајмерове болести, већ и тест који такође може да открије знаке болести пре него што се деси когнитивно оштећење“, наводи биоинжењерка Валери Даџет са Универзитета у Вашингтону.

„Овде смо показали да СОБА може бити основа таквог теста“, додаје Даџетова.

И то није све

И то није све што СОБА може. На крају крајева, Алцхајмерова болест није једина болест коју обележавају токсични олигомери.

Чини се да је погрешно савијање протеина такође повезано са Паркинсоновом болешћу, дијабетесом типа два и деменцијом Левијевих тела, што значи да би СОБА једног дана могла да буде подешена да покупи ране маркере ових других болести.

Други тестови су такође покушали да измере маркере Алцхајмерове болести, али са различитим нивоима успеха.

У 2018. години, на пример, анализа крви која такође открива прекурсоре Аβ предвидела је почетак Алцхајмерове болести до 30 година пре него што су когнитивни дефицити уопште почели да се јављају.

СОБА, кажу истраживачи, може да направи слична предвиђања.

У тренутној клиничкој пракси, користе се само тестови крви који мере гене повезане са Алцхајмеровом болешћу, али ови тестови нису тако добри у предвиђању ко ће заиста развити болест.

Уз тако добре резултате као што је остварила СОБА, то би могао да буде почетак велике промене.

Студија је објављена у научном часопису PNAS.