Хормони владају нашим телом - равнотежа се некада може постићи и без лекова

Да ли због хладнијих дана, односно тога што касније свиће или можда због хормона, има и оних који су јутрос устали помало љути, нервозни, свађалачки расположени. Да ли су нам за све криви хормони или су, ипак, добро оправдање за поступке због којих се кајемо?

„Неки нас хормони чине активним и будним, то је рецимо кортизол, хормон надбубрежне жлезде, и можда је неко нервозан и поспан јер је променио свој ритам, па је кортизол није кренуо рано ујутру да расте и нисмо се пробудили најсвежији, претходног дана смо били више ангажовани или нисмо спавали те ноћи", рекао је др Ђуро Мацут, ендокринолог из Клиничког центра Србије, у Јутарњем програму.

Додао је да има бројних ендокриних стања која могу да доведу до поремећаја хормонске равнотеже, од којих је најпознатији поремећај функција штитасте жлезде, може да успори или убрза метаболизам, што се одражава на укупно здравље, и психичко и физичко.

„Велики је значај лекара на примарном нивоу који то треба да препознају и усмере пацијента", објанио је.

Каже да, на пример, повећана телесна маса може човека да доведе у метаболичке проблеме.

Када је реч о окидачима који поремете равнотежу хормона, врло често се помиње стрес.

„То је стање које погоршава постојеће стање у организму, па ако неко има дијабетес, па је у хроничном стресу или доживи епизоду стресне ситуације, психичке или физичке, то хоће да повећа ниво шећера у крви, јер хормони који се луче тада, враћам се на надбубрежну жлезду, доводе до повећања нивоа шећера у крви", додао је доктор Мацут и нагласио да хормони и директно и индиректно утичу на бројне метаболичке последице и друга стања као што је повећање притиска, тахикардија...

Инсулинска резистенција - све популарније тестирање

Говорећи о инсулинској резистенцији, др Мацут каже да то није никаква болест већ стање организма где ћелије не одговарају добро на ниво инсулина из панкреаса. За то стање узроци су познати.

„Ти пацијенти су углавном већ предодређени да добију тип два дијабетеса, јер су гојазни или имају породичну анамнезу у постојању дијабетеса, или имају репродуктивне поремећаје у циклусима, полицистичне јајнике, или су имале труднички дијабетес", објашњава др Мацут, уз опаску да за ово стање суштински нема специфичних симптома већ да је ту важна процена лекара.

Ипак, указује на једну заблуду, када пацијент нема инсулинску резистеницју, а шаље се на анализе за утврђивање тог проблема, због непознавања комплетне клиничке слике. Постоје и неадекватни тестови.

У случају инсулинске резистенције није увек потребно лечење медикаментима. Први корак је регулација исхране и промена стила живота.

У контексту приче о хормонској равнотежи је и проблем масне јетре, који може бити „пут ка дијабетесу", што се препознаје на основу повишених нивоа неких ензима.