Зашто код девојчица пубертет почиње све раније

Убрзо након почетка пандемије ковида, лекари у ендокринолошким клиникама широм света почели су да примећују нешто необично. Све више и више девојчица се појављивало са случајевима прераног пубертета, ретког стања које карактерише појава знакова пубертета пре него што напуне седам или осам година.

У просеку, пубертет код девојчица наступа између осме и тринаесте година. Ако њихова тела почну да се развијају пре тога, лекари сматрају да је то прерани пубертет – веома неуобичајено стање за које су истраживачи проценили да је пре пандемије погађало само између пет и десет хиљада деце широм света.

Али од ковида, чини се да се број случајева повећава. На једној ендокринолошкој клиници у Италији, број пацијената који су стигли са случајевима сумње на прерани пубертет порастао је са 118 у 2019. на 246 у 2020, што је повећање од 108 одсто. У другој италијанској клиници, лекари су пријавили 90 таквих случајева током пандемије у поређењу са само 64 у три године уочи пандемије.

У једној турској клиници, лекари су известили да се број деце која су потражила помоћ због прераног пубертета током пандемије више него удвостручио, са просечних 20 годишње на 58 у периоду од марта 2020. до априла 2021.

На једној клиници у Индији лекари су известили да је број девојчица које су имале прерани пубертет порастао са 54 пре карантина на 146 током њега. А у Шангају, истраживачи су уочили повећање са просечних 106 пацијената између 2016. и 2019. на 372 у 2020.

Старосна граница за прву менструацију све нижа

Лекари већ деценијама знају да се старосна граница уласка девојчица у пубертет смањује од почетка 20. века. Узраст за прву менструацију је опао са око 16 година средином 19. века, на око 13 година осамдесетих година прошлог века. Од тада се узраст само незнатно смањио, крећући се негде између 12 и 13 година у већем делу света.

Уочљивије је, кажу истраживачи, опадање старосне доби у којој девојчице почињу да развијају ткиво дојке, што се генерално сматра почетком пубертета, а јавља се око две године пре менструације. Према великој данској студији објављеној 2009. године, старост у којој се код девојчица развија ткиво дојке смањила се између 1991. и 2006. за око годину дана. Аутори кажу да би то могао бити показатељ да процес пубертета почиње раније и да траје дуже него у прошлости.

Шта узрокује рани пубертет?

Пре ковида, истраживачи пубертета су формирали три хипотезе о томе шта би могло да изазове пораст раног развоја: гојазност, стрес и пестициди. Свака од тих идеја успела је да објасни пораст нивоа пубертета у одређеним срединама, али ниједна не објашњава феномен у целини.

Генерално, истраживачи су пораст од почетка пандемије приписали стресу, а не потенцијалном одговору на инфекцију или вакцинацију или на већу стопу гојазности међу девојчицама.

Многе студије су показале већу стопу раног пубертета код деце која имају прекомерну тежину или гојазност него код деце нормалне тежине. Једна студија која је процењивала више од 17.000 деце у Кини показала је да је скоро 40 одсто дечака и 30 одсто девојчица с прераним пубертетом гојазно, док је систематски увид у десет истраживања, објављених овог лета открио да су деца која су гојазна, а посебно девојчице, под „значајно већим ризиком“ од раног пубертета него деца нормалне тежине.

Али, нису сва деца која доживе прерани пубертет гојазна. На пример, у турској клиници где су се током пандемије случајеви прераног пубертета више него удвостручили на 58, само девет је било гојазно. Зато аутори сматрају да и други фактори могу имати велики утицај. Студија је сугерисала да би један од фактора могао бити утицај који повећана употреба дигиталних уређаја има на сан, а ту су и психолошки фактори попут стреса изазваног затварањем и болестима члановима породице.

Претходна истраживања су показала позитивну корелацију између стреса и раног почетка пубертета: Рад објављен у BMC Pediatrics сугерише да девојчице које као бебе не живе са оба родитеља могу бити изложене већем ризику од раног пубертета него девојчице које су одрасле у породици са оба родитеља.

„Неуобичајено време пубертета, обично рано, повезано је са стресним животним искуствима“, каже Џејн Мендл, професорка психологије на Универзитету Корнел. „И не могу да замислим ништа стресније и дестабилизујуће од пандемије ковида 19, посебно у тим раним интензивним данима изолације“.

Психолошки утицај

У Сједињеним Државама, студије показују да је рани пубертет повезан са већом стопом депресије. То важи и за дечаке и за девојчице, каже Карен Рудолф, професорка која проучава пубертет на Универзитету Илиноис. Она додаје да ће код девојчица те високе стопе депресије вероватно остати и у одраслом добу. То није нужно случај за дечаке, за које је већа вероватноћа да ће доживети веће стопе депресије при кашњењу у развију. Студије показују да се депресија успорава када ови дечаци сустигну своје вршњаке.

Карин Рудолф наглашава да није случај да ће свака девојка која доживи рани пубертет постати депресивна. Аспекти који такође утичу на појаву депресије јесу и висок ниво стреса у групама вршњака или у породици, као и да ли дете има родитеља са депресијом. Рудолф додаје да су девојке с мањом способношћу суочавања са стресом такође изложене већем ризику. Она каже да њено истраживање показује да девојчице са мајкама које их уче како да се носе са стресом имају мањи ризик да развију депресију након што рано уђу у пубертет.

„Нема повећања ризика да те девојке буду депресивне у односу на девојчица које касније пролазе кроз пубертет. Али када имају мајке које им не преносе начине како да изађу на крај са стресом, већа је вероватноћа да ће бити депресивне“, указује Карин Рудолф.

Културни аспект

Већина истраживања која су се бавила психолошким утицајем раног пубертета на децу спроведена су на узорцима претежно беле деце у индустријализованим западним земљама. Студије спроведене у САД и Европи показале су да код девојчица које су део мањинске популације, као што су Афроамериканке или девојчице латиноамеричког порекла у САД, постоји већа вероватноћа да раније уђу у пубертет. Међутим, мало истраживања о стопама депресије код деце са раним почетком пубертета спроведено је ван западних индустријализованих земаља.

„Имамо нека истраживања, али немамо онолико сазнања колико бих желела, о томе како се раса, етничка припадност, друштвена класа укрштају са процесом сазревања“, закључује Џејн Мендл.