Велики пробој британских научника у лечењу Алцхајмерове болести

После више деценија неуспеха, велики пробој у развоју лека Леканемаб показује да је ново доба лекова који лече Алцхајмерову болести могућ, наводи Би-Би-Си.

Леканемаб такође ради у раним фазама болести, па већина људи тешко да може да примети ефекте.

Лек напада амилоид бета који се код људи са Алцхајмеровом болешћу накупља у мозгу.

За медицинско поље које деценијама трпи неуспехе и разочарања, резултати тестова новог лека виђени су као тријумфална прекретница.

Један од водећих светских стручњака иза идеје циљања амилоида, професор Џон Харди, рекао је да је развој новог лека историјски корак, као и да је веома оптимистичан „да је то почетак успешних терапија за Алцхајмерову болест“.

Професорка Тара Спајерс-Џонс са Универзитета у Единбургу навела је да су резултати „велики корак јер смо већ дуго времена имали стопроцентну стопу неуспеха“.

Тренутно, људи са Алхајмеровом болешћу добијају лекове који им помажу у ублажавању симптома, али ниједан не утиче на развој болести.

Леканемаб је антитело, попут оних која се налазе у телу и боре се против вируса и бактерија, које је направљено да каже имуном систему да чисти амилоиде из мозга.

Амилоиди су нераствориве фиброзне протеинске наслаге које се накупљају у празном простору између можданих неурона и стварају уочљиви плак који је један од знакова Алцхајмерове болести.

Велико клиничко истраживање укључило је 1.795 људи у раној фази болести, а дозе леканемаба даване су им сваке две недеље.

Резултати су представљени на конференцији у Сан Франциску и објављени у часопису New England Journal of Medicine.

Иако представља велики пробој на пољу лечења Алцхајмерове болести, нови лек није чудотворан. Болест је код људи наставила да се развија, али је пад мождане функције успорен за 25 одсто током 18-месечног лечења.