Пост нам доноси духовни мир и јача имунитет

Професорка Димитријевић Срећковић напомиње да за оне који током године практикују медитерански начин исране који подразумева обиље воћа, поврћа, житарица, махунарки, маслиновог уља и рибе, уз повремени унос одређених месих и млечних протеина, (од 12 до 18 одсто дневног калоријског уноса), неће им бити тешко да пређу на пост, јер то значи да ће само искључити млечну и месну храну и јаја.

„За оне који током године посте средом и петком, то је познато. Они ће лако да се прилагоде и пост ће довести до чишћења организма, регулације масноћа, гликорегулације и до превенције бројних хроничних болести“, истиче професорка. 

Поред тога, гошћа Јутарњег програма објашњава и зашто је током поста веома важно уносити дијетна влакна која се налазе у воћу, поврћу и житарицама. 

„Kада једемо влакнасту храну, коју не уситњавамо сувише, као што је цела паприка, парадајз, краставац, пасуљ, сочиво, купус, грашак и боранија, затим интегрални хлеб, хлеб од целог зрна – влакна из те хране чине пребиотску основу, башту у нашим цревима, на којој расту пребиотске бактерије и тиме јачачмо наш имунитет“, истиче докторка.

Током зимских месеци, по њеним речима, веома је корисно да се пробиотске културе уносе кроз ферментисану храну, као што су кисели купус и разне туршије. Препоручује да се избегава храна која има концентроване шећере, где долази до наглих скокова инсулина, а након тога и до пада шећера у крви, који изазивају осећај слабости и малаксалости.

Направите јеловник за период поста

Професорка Димитријевић Срећковић сматра да треба планирати и осмислити пар главних оброка за сваку седмицу поста.

„На пример, ја ћу ових дана припремити пребранац уз који се једу разне свеже салате или туршија. Затим, може се припремити хумус који се прави од леблебије, где се добије намирница која има биљне протеине, обиље минерала и витамина и уколико се једе уз хлеб од целог зрна може да држи ситост. Још увек има плавог патлиџана, који се може испећи у рерни, изгњечити виљушком да се не униште дијетна влакна и зачинити уз мало соли, маслиновим уљем и сецканим белим луком. Или да се испече у рерни црвена паприка“, предлаже докторка.

Будућим мамама препоручује да током поста када је дозвољена риба, у рерни испеку, са мало уља од коштица грожђа, воде, трунке белог вина и зачина, ситније рибе, папалине или скушу, које у себи немају много олова и живе. Напомиње да се конзумирањем плаве рибе побољшава и заступљеност витамина Д у организму.

Не прескачите оброке

Пошто се као ендокринолог бави и превенцијом дијабетеса, метаболичким синдромом и гојазношћу, професорка Весна Димитријевић Срећковић наводи да искуства показују да је прескакање оброка веома штетно по здравље.

„Врло често имам пацијенте који тврде да јако мало једу и не знају како су се угојили. Тајна је у томе што прескачу оброке и њихов метаболизам је успорен. Ако неко не доручкује, а руча негде око 16–17 часова, успорава свој метаболизам и таква особа ће се угојити. Увек саветујем да се обавезно доручкује. Ако неко не може да доручкује пре посла, нека направи сендвич који ће појести током прве паузе. Доручак је изузетно важан. Он би требало да буде енергетски јачи, скоро као ручак. И добро би било да имамо неко воће за ужину. Током поста можемо да скувамо пшеницу. Да додамо бадема, ораха, трунчицу меда и да то буде један оброк који није превише сладак, а може да буде користан. Такође можемо да, све оне пахуљице од овса, јечма и ражи, које смо стављали у кисело млеко и јогурт, потопимо у парадајз сок или чај,“ наводи др Весна Димитријевић Срећковић.

Маслиново уље по њеним речима повољно утиче на вредности крвног притиска, регулише липидни статус, има добар ефекат на инсулинску резистенцију, уједно и на плодност.

Благодети поста

Kада је реч о посту на води, профескорка сматра да би свако према свом индивидуалном здравственом стању, требало да се договори са својим духовником како да пости.

„Током поста постиже се и духовни мир, који смањује лучење хормона стреса, што затим спречава настанак озбиљних хроничних болести. Kада дођемо у фазу смирења, подижемо и своју антиоксидантну заштиту, поспешујемо имунитет и превенирамо и најтеже болести, као што су карцином и аутоимуне болести,“ истиче докторка.

Пост по њеним речима може значајно да утиче и на депресију.

„Са смањењем стомачне гојазности, смањујемо цитокине који се луче у масном ткиву, јер те материје на нивоу мозга пресецају стварање хормона среће, сератонина. Тако да сам ја у научним истраживањима доказала да пост и медитеранска исхрана, смањењем гојазности доприносе смањењу депресије“.

Kада се заврши пост, њена препорука је да се не једе одмах масна храна животињског порекла у великим количинама. Може да се проба све на празничној трпези, али умерено и постепено, јер свако претеривање може да доведе до одређених дигестивних тегоба.