Сирова храна – да, али...

Сања Радосављевић, саговорница у јутарњем програму Радио Београда 1, каже није знала за исхрану сировим намирницама, док није, самостално кренула да тражи решење за своје здравствене тегобе. Информисала се на интернету и наредних пет година, јела само сирову храну.

Каже да је повремено имала тегобе, у смислу надутости у стомаку, али то је, по истраживањима до којих је дошла, више било због неправилног комбиновања намирница, него због тога што наш желудац није навикнут на сирову храну.

На овакву врсту исхране се одлучила после дуготрајних тегоба са стомаком и варењем, и самосталног трагања за леком који би јој помогао. Током пет година, јела је искључиво сирово воће, поврће, орашасте плодове, биљне путере и понекад житарице које је преко ноћи остављала потопљене у води. Супротно очекивањима, у том периоду је добила на килажи: 

„Због стања у ком сам била, пре тога буквално нисам могла да једем. Живела сам на неколико пиринчаних галета дневно. Кад сам почела да једем сирову храну, заправо сам добила на килажи јер сам уносила нутријенте колико ми је и било потребно, јела сам и количински много више“, каже Сања Радосављевић.

Кувањем се у неким случајевима добија више хранљивих материја 

Нека истраживања су показала да поједине намирнице могу бити здравије када су куване, на пример прокулице или црвени купус, да кувани спанаћ олакшава телу да апсорбује калцијум. Гљиве, шаргарепа, или кељ имају више хранљивих материја када се кувају.

Такође, конзумирање само сирове хране, искључује месо и протеине животињског порекла. Баш зато, нутриционисти саветују опрез када је у питању оваква исхрана, поготово на дуже стазе.

Марија Ђурковић, нутрициониста, каже да, ако се дуже време узима само оваква храна то може имати лош утицај на тело, јер не уносимо довољно свих аминокиселина које су нам портребне, а које се налазе у животињским производима, као ни довољно протеина, гвожђа и калцијума.

Сања је, после пет година, опет на основу самосталних истраживања, поново променила начин исхране, и престала да једе искључиво сирову храну. Гастроентеролога није посећивала, али је контролом крвне слике установила да је њена – хронична, такорећи целоживотна анемија – престала. Нови модел исхране који је тада применила, каже бољи је, тачније више јој прија него искључиво сирова храна.

Иначе, последице исхране искључиво сировом храном, делују на цело тело. Може се повољно одразити на ниво холестерола и крвног притиска, али утиче и на разградњу витамина Б12, што опет, негативно утиче на кардиоваскуларни систем.

„Унос више воћа и поврћа на дуже стазе је одлична одлука, али то би требало да буде додатак класичној правилној исхрани, без избацивања целих група намирница. Када кажем на дуже стазе, мислим да то постане животни стил, да људи конзумирају само веганску сирову храну, дужи низ година. Та искључивост, ускраћивање телу неких намирница, може изузетно лоше да утиче на цео организам: може доћи до опадања мишићне масе, дефицита витамина Б12, омега 3 масних киселина, а све то негативно утиче, пре свега, на кардиоваскупларни систем и наше срце“, закључила је Марија Ђурковић, нутрициониста.

Обе саговорнице емисије „Ухвати дан“ су се ипак сложиле да без консултације са лекарима, озбиљне припреме и врло прецизног плана ког се треба стриктно придржавати, нико не би требало да се препусти искључиво сировој храни, поготово не на дуже стазе.