Велике осцилације крвног притиска доводе до нежељених последица

Јесен, променљиве временске прилике, нерасположење, све су то фактори који значајно утичу на вредност крвног притиска, пре свега доводе до великих осцилација које су опасне, наглашава проф. др Весна Стојанов.

„Те велике осцилације доводе до компликација, до шлога. Скоро 70 одсто можданих удара се дешава управо због осцилација крвног притиска, 48 одсто срчане инсуфицијенције, поремећај срчаног ритма у 42 посто случајева, 30 посто промена на периферним крвним судовима“, додаје докторка.

Током зиме имамо нешто виши ниво крвног притиска, док током лета су те вредности нешто ниже, и управо то захтева кориговање терапије, напомиње др Стојанов. Терапија не може да буде иста 365 дана у години, већ свака смена годишњих доба захтева кориговање терапије за хроничне болеснике.

Особе које немају хроничних проблема са крвним притиском такође имају сезонске осцилације, нарочито женска популација која је сензибилнија. Међутим и код мушке популације у зимским месецима због промењеног начина исхране, доста слане и масне хране, може да дође до промене у висини крвног притиска.

„Такође, у јесењим и зимским месецима много мање излазимо напоље, седимо код куће испред телевизора. Мноштво грицкалица преко којих уносимо више од 70 одсто соли, је такође један од разлога зашто у овом периоду и код особа које имају нормалне вредности крвног притиска, може да дође до осцилација и повремених скокова и требало би да уведу нефармаколошку терапију“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Граница од које се може рећи да се ради о повишеном крвном притиску је 140 са 90. Али ако у кућним условима измеримо 135 са 85, требало би да се обратимо лекару. Са годинама притисак расте, а према новијим стандардима, за особе старије од 80 година терапија се уводи тек када су вредности веће од 150 са 90.

„Међутим и та хипертензија првог степена, 140 са 90, може да буде ризико фактор за настанак свих поменутих компликација, јер чак три четвртине те популације доживи неки нежељени кардиоваскуларни догађај, тако да и та хипертензија првог степена захтева одговарајућу терапију“, наглашава проф. др Весна Стојанов.