Суплементи, чудотворни препарати или шарена лажа – ко је задужен за контролу

У неким рекламама изгледа као да дијететски суплементи, односно додаци исхрани, чине чуда. Обично о томе сведоче корисници тих препарата.

Поручују да од када користе производ који рекламирају осећају, на пример, да им је срце јаче, кажу да су решили проблем са потенцијом, простатом, смршали преко 20 килограма, да им се смањио холестерол, побољшало стање са јетром, да су се брже од других излечили од короне, ублажили проблеме са штитном жлездом.

Чак и они који су доживели срчани удар, пријављују да им је много боље после месец дана коришћења одређеног производа.

„Искуство самих пацијента је њихова лична импресија, али сматрам да не би требало користити то у рекламне сврхе, да бисте ви нешто користили у реклами, морате да имате одговарајуће клиничке студије јер и када су лекови у питању, а и када је суплементација у питању, ми инисистирамо на научној заснованости сваке тврдње“, објашњава проф. Јанко Самарџић, клинички фармаколог Медицинског факултета у Београду.

Суплементи могу слободно да се рекламирају, каже фармаколог, али у складу са декларацијом производа коју одобрава Министарство здравља. Може ли у тој декларацији да пише да препарат решава проблем, на пример, са простатом?

„Не, апсолутно не. Све здравствене изјаве које се налазе у декларацији су врло јасно дефинисане, усклађене са европском регулативом. Ту се јасно каже да примена одређеног препарата може да има позитивне ефекте код особа са неким недостатцима, који су удружени са извесним обољењима, али никако не стоји лековито својство или терапијски ефекат суплемента“, истиче професор Самарџић.

Суплементи јесу важни и могу да нам помогну, али немају моћ да излече, сагласна је и наша саговорница. Напомиње да одлуке о коришћењу суплемената не треба доносити само на основу реклама.

„Веома је важно да и у стањима изузетне емоционалне напетости и страха, забринутости за здравље, не изгубимо могућност критичног мишљења – која је вредност препарата. Ту је важно бити добро информисан, ту је важно погледати заиста шта кажу, на пример, студије, не ослонити се искључиво на емоционалну компоненту, на рекламу искључиво, него погледати дубље“, наводи неуропсихијатар, професорка Невена Чаловска Херцог.

На питање да ли појављивање неког лекара у реклами носи и већу тежину, признаје да то ипак доноси одређени кредибилитет.

„Ако говоре лекари, они су обавезни да говоре оно што су чињенице, наравно они добију хонорар за то, али то не значи да могу да причају ствари које нису истините, јер би то био етички и професионални преступ и за то би требало чак и кривично да одговарају“, истиче Чаловска Херцог.

Лекарска комора није одговорила на питања РТС-а о рекламирању суплемената. У којим случајевима садржај тих реклама није споран из угла Регулаторног тела за електронске медије?

„Сви они текстуални делови таквих огласних порука који не доводе у посебно повољан положај оног ко се рекламира, а посебно ако не доводе у негативан положај неког другог произвођача са сличним суплементом - нису спорни са становишта онога што РЕМ контролише и надгледа. У том случају, немамо ситуацију нелојалне конкуренције. Дакле, рећи да нешто помаже није само по себи спорно, али да ли заиста помаже, РЕМ не може да установи, ту је надлежно Министарство здравља и Агенција за лекове“, објашњава Стевица Смедеревац из Регулаторног тела за електронске медије.

Из Агенције за лекове одговорају да суплементи нису у њиховој надлежности. У Министарству здравља нису се одазвали позиву да говоре о тој теми, па смо остали ускраћени и за одговор на питање проверава ли ко да ли суплементи заиста могу да утичу на здравље како се то наводи у рекламама.

Ако посумњају у истинитост садржаја рекламе, пружаоци медијских услуга требало би да реагују и да се обрате Министарству здравља, кажу у РЕМ-у.

Стручњаци поручују: Иако о коришћењу суплемената није законски обавезно да се консултује лекар, то би свакако требало учинити.