Рак тестиса: Како на време препознати симптоме

Свега 1,6 одсто свих тумора спадају у рак тестиса. Али за оне који добију такву дијагнозу она најпре представља шок. Просечна старост оболелих је између 25 и 45, али угрожени су и дечаци у пубертету од четрнаесте године. За ту врсту рака важи исто што и за остале – што се пре препозна, бољи су изгледи за лечење.

У око 80 одсто случајева овај рак открију сами пацијенти у раној фази. Немачко друштво за урологију саветује мушкарцима између четрнаесте и четрдесет и пете године да проверавају тестисе и ако примете чвориће или тврде отоке, да се одмах јаве лекару. Требало би да се провера врши једном месечно, а још боље – једном недељно.

Осим тога, осећај да су тестиси тешки може бити симптом овог обољења. Неки пацијенти су се жалили и на болове у леђима и врату. Овакве болове ретко ко доводи у везу с раком тестиса.

Шта проузрокује рак тестиса?

Рак тестиса најчешће почиње у једном тестису. Фактор ризика за настанак болести јесте подигнути тестис – он се не налази на месту где анатомски мора да буде. Такозвани неспуштени тестис се установљава код отприлике три одсто мушких беба. У ембрионалном развоју, тестиси који се најпре формирају у доњем делу стомака, код тог процента дечака нису се сами спустили у скротум. Ако се то установи, потребна је хормонска терапија или операција. На први рођендан бебе, оба тестиса би морала да буду у правилном положају, иначе се повећава ризик од рака тестиса.

Изузетак су превремено рођена деца. Код њих је нормално да тестиси још нису на свом месту, јер тај степен развоја долази релативно касно, па се тестиси могу сами од себе спустити.

Рак тестиса је повезан и с генетским диспозицијама: Ако су отац или брат већ имали рак тестиса, онда је ризик повећан. Истраживања показују да утицај животне средине није одлучујући за настанак ове врсте рака.

Како се лечи?

У хируршком захвату се одстрањује оболели тестис. Ако се обољење препозна у раној фази, изгледи за потпуно излечење су стопроцентни. У каснијој фази износе 70 одсто. Упркос свим предрасудама, овакав оперативни захват не доводи ни до импотенције, ни до неплодности мушкарца. Чак се успоставља и првобитни изглед тестиса уграђивањем силиконског имплантата.

После хируршког одстрањивања тестиса, следе зрачење и хемотерапија. То доводи до познатих нежељених дејстава као што су опадање косе, исцрпљеност и повећана опасност од инфекција.

У октобру је стручни часопис Лансет објавио швајцарско истраживање које је укључило 116 пацијената оболелих од рака тестиса. Резултати показују да се оптималном комбинацијом хемотерапије и зрачења, део организма који мора да се озрачи смањује за 75 одсто. Тај начин лечења производи мање нежељених дејстава.

Институт „Роберт Кох“ процењује да у Немачкој годишње од рака тестиса оболи 4.200 људи. Године 2019. је 160 људи умрло од те болести. Ако се рак после терапије поново појави, ти такозвани рецидиви се најчешће формирају у року од две године после окончања терапије. Али забележени су и случајеви поновног појављивања болести и после пет година.

Ипак, 96 одсто пацијената су пет година после прве дијагнозе и терапије без било каквих симптома. Претпоставка за такво излечење је откривање болести у раној фази. Зато је сопствена провера тестиса редовним опипавањем тако важна .