Гоји ли нас недостатак сна?

Само једна непроспавана ноћ подиже ниво кортизола у организму за више од сто одсто, а до наредне вечери овај озлоглашени хормон стреса остаје на повишеном нивоу и до 45 одсто.

Канадски нефролог, др Џејсон Фанг, иначе аутор популарне књиге Obesity code (Код гојазности), која разбија вишедеценијске митове о гојазности и дијетама, открива да ће повишен ниво кортизола утицати и на повећан апетит, а самим тим и на повећање телесне масе. Не само да ћемо јести више, јер ћемо, због неспавања, имати за то више времена, него ћемо, због хормоналног нивоа у телу бити гладнији.

Може ли нам онда додатни сан помоћи да се решимо сувишних килограма?

Др Фанг је на друштвеним мрежама анализирао нека научна истраживања везе између гојазности и недостатка сна.

У последњих 20 година спавамо све мање. Америчка студија из 2015. показала је да, у поређењу са периодом пре 30 година, просечан Американац спава око 13 минута краће (7,18 сати, у односу на 7,4 сата 1985). То се можда и не чини као нека велика разлика, али је уочено да је повећан број људи који су спавали само шест сати и краће, а уједно и смањен број људи који су спавали девет сати и дуже.

Ранија истраживања показала су да људи који раде по сменама и ноћу имају више проблема са дијабетесом, гојазношћу и болестима срца.

У студији научника са Харварда и Одељења за ендокринологију и метаболизам Медицинског центра у Бостону, из 2008. године, група здравих људи стављена је у 28-часовни дневни циклус, уместо уобичајеног 24-часовног. Мерене су промене у њиховом организму које се дешавају када су у складу са ритмом дана и ноћи и када су у потпуном нескладу. Када су мерили њихове хормоне, показало се да су им нивои шећера у крви и инсулина повећани онда када су били у нескладу са ритмом дана и ноћи, иако је реч о истим људима и истим оброцима и храни коју су уносили.

То је веома важно знати јер је инсулин хормон депоновања масти, тако да исти унос хране може да проузрокује дебљање, уколико је ритам дана и ноћи поремећен.

Такође, мерењем је установљено да је ниво лептина, хормона који нам између осталог изазива осећај ситости и који нам говори кад да престанемо да једемо, знатно нижи када је дневни ритам у нескладу. То значи да ћете, ако пореметите дневни ритам, бити гладнији и јешћете више. Значи, ваша потреба за јелом током ноћи неће бити психолошке, него хормонске природе.

Самим тим, поремећен циклус дана и ноћи ставиће вас у већи ризик од гојазности.

Све нас ово доводи и до најновије студије, која је пре неколико месеци објављена у престижном америчком стручном часопису, Журналу америчког медицинског удружења, о томе шта се дешава када људима који мало спавају дате још сат-два квалитетног сна.

Научници су узели 80 гојазних људи, који су обично спавали мање од 6,5 сати дневно. Половини људи су рекли да спавају уобичајеним ритмом, а другој половини су омогућили да спавају додатних сат и десетак минута сваки дан.

Мерили су њихов калоријски унос и потрошњу енергије, али им нису рекли прави циљ њиховог истраживања, да не би утицали на резултат.

Група која није мењала своје навике у спавању уносила је у просеку око 115 калорија више него обично, док је група која је дуже спавала уносила око 155 калорија мање. На дијаграму се јасно видела линеарност резултата – што су више спавали, мање су јели.

Када им је мерена телесна маса на крају истраживања, припадници контролне групе, који нису мењали навике, угојили су се у просеку око 0,4 кг, док су они који су спавали дуже изгубили у просеку скоро 0,9 кг.

Иако често код људи постоји заблуда да ће се од дужег спавања више угојити, јер су током спавања неактивни и не троше много калорија, истраживања доказују управо супротно, закључује др Фанг и препоручује онима који имају проблем са гојазношћу да, осим о исхрани, поведу рачуна и о количини и квалитету сна.