Мождани удар - време је мозак, сваки секунд је драгоцен

Мождани удар не бира ни време, ни место. Превенција јесте важна као и што хитнија медицинска помоћ када се удар догоди, јер је сваки минут битан.

„Тренутно се враћамо на оне вредности и бројке које смо имали пре почетка пандемије. Оно што смо ми приметили у првој години пандемије, а била је глобална карактеристика целог света, број пацијената са можданим ударом се смањио, односно оних који су се јављали. Сада се то враћа на бројке које смо ми имали раније. Имам утисак да имамо све више млађих пацијената", истакао је др Предраг Станарчевић, неуролог у КЦС.

Истиче да се мождани удар развија као класична болест старијег доба, али и да најмлађи пацијент има 18 година.

Ко је под ризиком од можданог удара

„Највећи ризик имају хронични болесници и пацијенти који имају вишеструке факторе ризика Познати фактори ризика су повишен крвни притисак, шећерна болест, холестерол...", рекао је доктор.

Напомиње да је према подацима СЗО наш регион - регион који бележи велики број можданих удара, да је то тешка болест, и да је важно радити на превенцији којом би се смањо интензитет можданих удара, који носе неку врсту инвалидитета у свакодневном животу.

„Важан је сваки минут, време је мозак. Имамо две методе које користимо, а обе методе зависе од времена у коме је дошао пацијент", истакао је доктор Станарчевић.

Симптоми можданог удара

„Мождани удар се манифестује читавим низом различитих симптома и то и јесте проблем. Најкарактеристичнији су нагли настанак утрнулости половине тела, поремећај говора, дупле слике, губитак свести", рекао је доктор.

Истиче да, уколико се пацијент јави у првих 90 минута - шансе за добар клинички исход су код сваког четвртог пацијента добре. Већ после три сата, то пада на сваког седмог пацијента који ће добро проћи после добијеног можданог удара.