Др Стјепановић: Србија прва у Европи по броју оболелих због загађења, годишње умре 6.000 људи

Број превремених смртних случајева због загађења ваздуха у Европи процењује се на око 400.000 годишње. У спољашњој средини, највећа претња за здравље људи су суспендоване ПМ честице. На мапи најзагађенијих градова, неславно прво место често има и Београд.

Подаци о броју превремених смртних случајева у свету су алармантни и већ се процењују на преко четири милиона случајева годишње.

Србија је, нажалост, према неким проценама, на првом месту у Европи управо са болестима које могу да се доведу у везу са загађењем ваздуха. Процењује се да више од шест хиљада људи годишње у нашој земљи умре због загађења.

Директор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије, напомиње да аерозагађење утиче на све нас и од тога је немогуће да се са успехом сачувамо.

„Али посебно су осетљива мала деца, труднице, особе старије животне доби, као и они који већ имају плућне болести. Аерозагађење је фактор ризика за бројне плућне болести – као што је астма, рак плућа – али такође доводи и до погоршања тих болести“, наглашава др Стјепановић.

Студије показују да још током развоја интраутерино плод је осетљив на аерозагађења, јер труднице које су више боравиле у регијама са повећаним аерозагађењем рађале су децу која су касније чешће имале плућне болести.

У зимској сезони аерозагађење је израженије и већа је концентрација чађи, сумпор-диоксида, азот-диоксида, честица величине ПМ 10 микрометара и два и по микрометра, које због своје величине када их удахнемо пролазе дуж целог трахе-бронхијалног стабла, стижу до наших алвеола и оштећују их, објашњава пулмолог.

„Тај плућни део где се одвија фина размена гасова бива оштећен. На тај начин погоршавају се плућне болести, али не само плућне. Ове честице улазе у крвоток и оштећују и друге органе, пре свега кардиоваскуларне. Фактори су ризика и за друге малигне болести, а не само за плућне“, додаје доктор Михаило Стјепановић.