Збогом шареним тетоважама?

Европска унија је почетком године забранила више од 4.000 хемикалија, од којих се неке налазе и у бојама за тетовирање. Од почетка идуће године више неће смети да се користи ни пигменти Green 7 (тамнозелена) и Blue 15 (плава) који се налазе у чак две трећине боја за тетовирање.

Одлука је донета на основу европских прописа о евалуацији и ограничењу хемикалија (REACH). За две наведене боје за тетовирање утврђено је да су штетне по здравље те да могу проузроковати рак и алергијске реакције. За сада за те хемикалије не постоји одговарајућа алтернатива.

Од чега се састоји боја за тетовирање?

Боје се састоје од преко 100 супстанци, међу којима су средства за конзервирање, повезивање и отапање, средства која спречавају стварање пене те течности и пигменти боје који су нужни за квалитет тетоваже.

С једне стране постоје неоргански пигменти, који се састоје од оксида чађи или метала. Како сматра немачки Савезни институт за процену ризика, код њих постоји опасност да би тело могле да преоптерете тешким металима.

Друга група су органски пигменти, који такође могу да буду ризични. „Ти пигменти су индустријски пигменти. Често су индустријски пречишћени. Они изворно нису били намењени да се користе на људима“, објашњава Волфганг Бојмлер из Поликлинике за дерматологију у Регенсбургу, који је стручњак за тетоваже.

Тетоваже и рак

Често се говори о томе да боје које се користе за тетовирање могу проузроковати рак. За то нема коначног доказа, каже Бојмлер. „Мора стално да се понавља: не зна се. Да би се проценио ризик, потребно је упоредити велике групе тетовираних и нететовираних људи.“ То за сада још није спроведено.

Јасно је да имуни систем боју за тетовирање која се убризгава под кожу доживљава као страно тело и жели да је избаци. „Први видљиви циљ су најближи лимфни чворови где боја најпре одлази“, објашњава Бојмлер.

„Црвена тетоважа на надлактици значи да су оближњи лимфни чворови такође исто тако црвени. То остаје тако целог живота. Ако се направи шарена тетоважа, онда то значи и шарене лимфне чворове“, каже овај стручњак.

Када се пигменти наталоже у лимфним чворовима, они тиме неће бити само обојени, него ће се и повећати. Но, према мишљењу стручњака, њихова функција тиме неће бити поремећена. Лимфни чворови су део имуног система и између осталог су задужени за филтрирање штетних ствари из организма.

„Транспорт пигмената у јетру је такође доказан, а вероватно је да те супстанце одлазе и у бубреге. Другим речима: боје путују телом“, каже Бојмлер.

Важно је пронаћи стручњака од поверења

Не постоје здраве тетоваже, но још увек није довољно добро познат њихов учинак на тело. Зато је важно пронаћи искусног тату-мајстора, што није баш лако. У Немачкој, рецимо, то чак и није регистровано занимање што значи да се њиме сме бавити свако.

„Већина мајстора у Немачкој су врло одговорни људи. Више ме брину они који услуге нуде преко огласа и обављају их у својој кухињи“, каже Урбан Сламал из Савезног удружења „Тату“.

Урбан Сламал упозорава да не треба имати превелика очекивања од тетоваже: „Можда једноставно изостане очекивани исход, да ће се човек осећати лепшим, јачим и храбријим. Нико се изнутра не мења тиме што се тетовира“.

Начин тетовирања зависи од моде и трендова. Тетоваже често документују историјски развој, јер се мотиви мењају кроз године.

У многим земљама су тетоваже знак припадности одређеној култури, вери или заједници – на пример у различитим афричким племенима. У појединим културама су тетоваже знак преласка у свет одраслих или се сматрају знаком издржљивости и снаге те би требало да штите против повреда и болести.

Тетоваже постоје већ хиљадама година. Има их и мумија Еција, пронађена у Алпима и стара пет миленијума. То је била најстарија позната тетовирана мумија све док нису откривене још две мумије с тетоважама у Египту. Оне се налазе у Британском музеју у Лондону. Њихова научно утврђена старост: 5.350 година. На надлактици једне од тих мумија се налазе тетовирани бик и овца .