Читај ми!

О можданом удару се често говори, али чини се да ту лекцију многи нису савладали

У Србији сваких сат времена неко умре од можданог удара. Шлог не бира ни место, ни године. Трећина не преживи мождани удар, а трећина пацијената претрпи трајни инвалидитет. Гост Дневника је професор Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије и начелник Клинике за неурологију ВМА.

Тема првог симпозијума који организје секција Друштва неуролога Србије и Национално удружење за мождани удар биће превенција и борба против овог обољења које често има фаталан исход.

„Мождани удар јесте популационо обољење и први је узрок умирања жења у болничкој популацији. Мождани удар је трећи по оболевању у већини земаља развијеног света, и мождани удар је у већини земаља западне хемисфере први по трошковима који се издвајају за лечење, односно рехабилитацију и индиректних трошкова због изостанка са радних места“, наглашава професор др Ранко Раичевић.

Симпозијум ће се бавити, пре свега са научне тачке и на медицини заснованим доказима, шта је до сада добро урађено, шта евентуално може боље да се уради, а шта би требало, већ сада да се направи као план за будуће активности. На симпозијуму ће сви водећи ауторитети, али и млади стручњаци усвојити нове стратегије и нова правила, јер медицина, а посебно неурологија се страховито брзо мења, тако да све оно што се некада знало о можданом удару, данас би било потпуно непримењиво.

Акценат је на превенцији

„Превенција је нешто на чему највише треба да инсистирамо. Механичка тромбоктемија, неуроваскуларна процедура, тромболитичка терапија – све су то терапије које представљају невероватан помак и на пољу инструменталне и на пољу молекуларне медицине, али оно што ми желимо и што можемо, а што је и најјефтиније и најделотворније, да радимо на вишезначном превентивном програму онога што можемо да коригујемо – хипертензију, шећерну болест, поремећај срчаног ритма, штетне навике, седални начин живота, пушење... То су све додатни фактори ризика, а понекад и та додатна кап у чаши која особу доведе преко те границе да доживи мождани удар, и то све у све млађем животном добу“, истиче професор.

Стратегија борбе против можданог удара

Приручник – концензус документ о превенцији, лечењу, и рехабилитацији можданог удара у Србији представља документ који је непрентециозан, напомиње професор, али је јасно повезан са научним подацима и део је стратегије за лечење можданог удара коју је Министарство здравља преко своје радне групе урадило веома темељно за период до 2035. године у чему су учествовали сви чланови Друштва неуролога Србије.

„Следећи корак је да завршимо стратегију која је можда и најзначајнији документ, јер се у њој говори и о месту неуролога у примарној здравственој заштити, говори се о кадровским капацитетима неуролошке службе, о дијагностичким потребама одређених сегмената српског друштва, у зависности од различитих региона. Да се један сегмент телемедицине развије баш на пољу можданог удара. Али пре свега, превентивни програм и скрининг методе везане за старију популацију, али и за неке нове факторе ризика који нам говоре да је можда потребно променити овај програм и почети са скринингом и пре 45. године“, закључује професор др Ранко Раичевић, на крају гостовања у Дневнику.

недеља, 06. октобар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи