Зашто различити топломери дају другачије вредности у зависности од расе пацијента

Ново истраживање открива да топломери који се користе за мерење телесне температуре на челу могу бити мање прецизни од оралних, у откривању грознице међу пацијентима тамније пути.

Због неоткривене грознице могла би да касни медицинска нега, каже се у студији објављеној у уторак у медицинском часопису ЈАМА.

Топломери за чело и на даљину постали су популарни током пандемије, приликом откривања ковида 19.

Друге студије су откриле да пулсни оксиметри – мали уређаји који се причвршћују на прст да би пратили ниво кисеоника у крви – могу бити непоуздани код тамнопутих.

„Овакав налаз доводи до важног питања о томе да ли има још непоузданих медицинских уређаја“, каже др Сивасубраманијум Бавани, професор на Медицинском факултету Универзитета Емори и први аутор студије ЈАМА.

Ново истраживање сугерише да би код „23 одсто пацијената афричког порекла могла да се не открије повишена температура", истиче Бавани.

„Ако грозницу не откријемо на време, касниће се и са антибиотицима и другом терапијом па пацијенти могу трпети последице", додао је.

Ако су у школи, цркви и на радном месту користили топломере за чело, можда није откривена повишена телесна температура.

Истраживачи са Универзитета Емори у Атланти и Универзитета медицине на Хавајима „Џон А. Бернс“ у Хонолулуу испитивали су поузданост топломера за чело и оралних у откривању грознице међу 2.031 тамнопутог и 2.344 пацијента беле коже.

Код тамнопутих пацијената, грозница је откривена топломерoм за чело у 10,1 одсто случајева, а оралним у 13,2 одсто.

Код белих пацијената, повишена температура је откривена топломером за чело у 10,8 одсто случајева, а оралним топломером 10,2 одсто.

Проблеми и са оксиметрима 

„Клиничарима је важно да знају тачно колика је температура пацијената. На основу тога процењујемо да ли да започнемо некога да лечимо антибиотицима, да ли да га примимо на болничко лечење, да обавимо још нека тестирања", рекао је др Том Волеј, доцент на Одељењу за плућну и интензивну негу Универзитета у Мичигену, који није био укључен у ново истраживање.

Волеј је истраживао зашто пулсни оксиметри не функционишу тако добро у мерењу нивоа кисеоника код тамнопутих и рекао да га закључци не изненађују.

У теорији, медицинска опрема која користи инфрацрвену детекцију „вероватно ће показати неће показати тачне резултате, за шта је крива боја коже“, рекао је др Лео Ентони Сели, директор клиничког истраживања и главни научник у МИТ Лабораторији за рачунарство физиологије, који није био укључен у нову студију.

То је зато што технологија у таквим уређајима, као што су пулсни оксиметри и топломери за чело, укључује емитовање и „хватање“ светлости за мерење.

На пример, пулсни оксиметри шаљу светлост кроз прст до сензора који користи светлост да детектује боју крви и мери нивое кисеоника у крви. Темпорални термометри користе инфрацрвену технологију за мерење топлотне енергије коју даје тело.

Ако уређај није подешен за тамнију кожу, пигментација би могла да утиче на то како се светлост апсорбује и како инфрацрвена технологија функционише.

Врх леденог брега 

„Мислимо да је ово само врх леденог брега. Претпостављам да ћемо током следеће године имати обиље радова који показују како постоје разни производи са неприхватљивим одступањима“, додао је Сели.

„Зато је за конструисање апарата, неопходно размишљати о раси приликом клиничких испитивања, како би и апарата био што прецизнији“, рекао је Сели.

Нова студија није показала зашто постоје разлике приликом мерења температуре код црнаца и белаца, само је открила да постоје.

Др Ашраф Фавзи, доцент медицине, који није био укључен у нову студију, сматра да су топломери за чело морали да се тестирају на људима афричког порекла.

„Откриће је изненађујуће. За разлику од пулсних оксиметара, опште је познато да су топломери за чело мање прецизни и поуздани, али ја лично никада нисам ни сањао да се ово може повезати са бојом коже", каже Фавзи.