Нема лека за Дишенову мишићну дистрофију, али постоји терапија која утиче на њен ток

Дишенова мишићна дистрофија је једна од најчешћих ретких неуромишићних болести од које искључиво болују дечаци који услед убрзаног пропадања мишића већ најкасније са дванаест година буду врло тешко покретни, а ретко дочекају двадесети рођендан.

„Дишенова мишићна дистрофија је једна од великог броја дистрофија, али једна од најтежих. Долази до грешке у генима, до недостатка једног веома важног протеина“, наглашава професорка др Ведрана Милић Рашић.

Код сваке контракције мишића протеин дистрофин стабилизује мишићно влакно и када њега нема, што је у основи Дишенове дистрофије, на омотачу мишићног влакна се стварају оштећења због чега мишић пропада.

„До пропадања долази постепено и није истог темпа код свих оболелих, али је исход, нажалост, исти, што значи губитак хода, негде крајем прве деценије живота и губитак самосталности у свакодневним активностима“, додаје докторка.

Деца оболела од ове болести се рађају као здрава, а први симптоми се запажају тек око друге, треће године. Ген одговоран за ову болест је откривен још пре 30 година и симптоми се лако препознају када се болест развије. Али пре почетка болести високе вредности креатинкиназе могу да укажу на постојање овог обољења.

Класична терапија се заснива углавном на стероидима који смањују тај запаљенски атак на мишиће, као и низ мултидисциплинарних мера и адекватна физичка активност, пре свега пливање.

„Последњих година, након огромног броја клиничких студија, јер је велики интерес за ову болест, и три студије су још увек у току, појавили су се четири нова лека. То су лекови који не лече Дишенову мишићну дистрофију, али могли би да утичу на њен ток“, наглашава професорка Милић Рашић.

Вук Ђорђевић из Ниша има двадесет година и Дишенову мишићну дистрофију. Студира ИТ академију, али може самостално да обавља врло мали број активности и то углавном у кући. Не губи наду и нада се да ће добити адекватну терапију која ће олакшати његове тегобе.