Сматрамо да смо спортска нација, али подаци то демантују – трећина Србије на прагу гојазности

Пандемија је читавој планети, па и нама, донела нови вишак килограма, а ситуација није била сјајна ни пре. Гојазност се доводи у везу са бројним стањима и болестима, неретко и оним са смртним исходом. Решења има јер не постоји ниједна биолошка функција организма на коју физичка активност не делује повољно.

Свака пета особа у Србији је гојазна, а свака трећа на прагу гојазности. То су били подаци пре доласка вируса корона. Различити периоди пандемије, која још траје, доносили су другачије реакције на ситуацију, а самим тим и на навике по питању исхране и физичке активности.

„Прве студије показале су да смо се непосредно по почетку пандемије још увек борили да будемо физички активни“, истакла је докторка Сања Мазић, професорка Медицинског факултета у Београду.

Према њеним речима, даље смањење активности дошло је касније током пандемије, а реакције су биле различите и када се посматрају земље. На пример, у Италији је после само пет дана забележено је смањење од 15 одсто када је реч о физичкој активности. Исти пад у Јапану се десио тек након 27 дана.

„Како је време одмицало били смо све мање активни. Сматра се да се јесмо угојили на глобалном нивоу и то негде око 27 одсто, али зависи од земље“, нагласила је др Мазић.

Велики постотак смртности 45 код мушкараца и чак 50 одсто морталитета код жена узроковано је гојазношћу. У Србији је учесталост смрти од кардиоваскуларних оболења 52 одсто. Те болести уско су повезане са гојазношћу.

„Не треба заборавити ни туморе. Ми их не повезујемо са физичком активношћу, али они су 21 одсто заступљени и доказано је да је физичка неактивност директно у вези са туморима дебелог црева, материце, туморима дојке“, указује професорка Мазић.

Многе болести које немају смртни исход попут депресије, стерилитета, оболења коштано-зглобног система могу бити резултат гојазности.

„Ми сматрамо да смо спортска нација, али нас подаци демантују. У нашој земљи само 4,4 одсто достиже задату дозу физичке активности која доводи до побољшања здравља, а тек 8,8 одсто популације је активно“, упозорила је докторка Мазић додајући да за сагоревање само једног килограма масти неопходно је да потрошимо 9.300 калорија.

Морамо бити физички активни, наглашава др Мазић, уз правилну исхрану јер је то једни начин да одржимо адекватну телесну тежину.

Физичка активност повезана је и са позитивним осећањима, когницијом, здрављем кардиоваскуларног система, коштано-мишићног система, метаболизмом. Не постоји ниједна биолошка функција организма на коју физичка активност не делује повољно.