Зашто се уринарна инфекција до данас утврђује методом старом 140 година

Ако се сумња на инфекцију, важно је знати која врста бактерија (ако их има) је присутна, колико их има у урину и којим антибиотиком се те бактерије могу лечити.

Али узорци урина такође садрже још много других ствари – као што су уреа и соли, и различити нивои киселости – који могу утицати на откривање бактерија. Култивација узорка урина на хранљивим подлогама агара (полисахарида састављеног од великог броја молекула галактозе) уклања све што би могло ометати раст бактерија.

Ова техника такође омогућава да појединачне ћелије у узорку формирају мрље (које се називају колоније) које је лако пребројати. Облик, боја, величина, па чак и мирис колонија могу се користити да се назначи које врсте бактерија су присутне. Неки узорци садрже неколико различитих врста бактерија, које се морају изоловати и тестирати одвојено.

Изненађујуће је тешко пронаћи алтернативне методе које могу да ураде све ове суштинске ствари, а да на њих не утичу друге компоненте урина.

Резултати морају да се чекају неколико дана

Тренутна метода култивације узорка агаром траје неколико дана како би се утврдило који антибиотици би најбоље лечили инфекцију – што је предуго да би пацијент чекао. То значи да лекари морају да почну са терапијом и пре него што добију резултате теста.

Понекад то значи да пацијенти морају да промене лекове након неколико дана, што никако није препоручљиво с обзиром на то да употреба већег броја антибиотика подстиче резистентност, што погоршава проблем у будућности. Зато постоје бројни покушаји да се унапреде ови облици микробиолошких испитивања.

Нове технологије тек треба побољшати

Постојећи тестови могу да утврде отпорност бактерија и антибиотика у урину, али лекарима су потребни тестови који би то могли да установе брже како би се убрзао процес лечења. Ове методе у идеалном случају морају бити преносиве и јефтине како би могли да се користе без слања узорака у лабораторију.

Поједини изуми наговештавају да би тако нешто ускоро било могуће. На пример, дигиталне камере могу да открију да ли бактеријске ћелије расту на микроскопској скали или у разблаженом урину. Иако је овим методама потребно неколико сати да се провери да ли ће антибиотик деловати, и даље је много бржи од анализа агаром.

Неке болничке лабораторије такође данас рутински користе технику која се зове масена спектрометрија, која мери фрагменте бактеријског узорка и упоређује их са базом података да би се идентификовале бактерије. Ово убрзава тестирање колонија пронађених на агар плочама, замењујући дане рада који су претходно били потребни да би се тачно идентификовале бактеријске врсте.

Али док ове нове методе обећавају, многе су тек у фази истраживања. А у случају масене спектрометрије, за испитивање осетљивости на антибиотике и даље је потребно постављање агаром. Многе од ових технологија су такође компликоване и скупе, тако да узорци урина и даље морају да се транспортују у болничке лабораторије ради анализе.

Потребни брзи, поуздани и приступачни тестови

У будућности, такве технологије треба да смање време које је потребно оболелом да добије дијагнозу, а да притом буду поуздане и приступачне као агар. Ово је нешто на чему многи истраживачи раде.

Од виталног је значаја да неки од нових, брзих тестова уринарних инфекција уђу у уобичајену праксу, како би се осигурало да се сваки случај лечи брзо и ефикасно одговарајућим антибиотиком.

Међутим, стручњаци још увек мисле да ће проћи извесно време пре него што ове и друге нове технологије буду рутински коришћене за дијагнозу.

За сада, људи који сумњају да имају уринарну инфекцију и даље морају да оду код свог лекара опште праксе који ће их упутити да ураде тест уринокултуре како би се поставила дијагноза и дао одговарајући лек.