У лечењу мултиплог мијелома је направљен највећи напредак

Сваке године у свету дијагнозу мултиплог мијелома добије више од 80.000 људи, а у Србији око 520. Ове године Национална стручна група за лечење мултиплог мијелома обележава 15 година постојања, а оно на чему је ова група инсистирала све време постојања је уједначавање дијагностике и принципа лечења на територији целе земље, наводи гошћа Јутарњег програма, проф. др Јелена Била.

„Да смо добро радили свој посао говори и податак о повећању броја новодијагностикованих болесника са мултиплим мијеломом. То пре свега говори о доброј дијагностици, раном препознавању, а самим тим и започињању лечења и спречавања компликација ове болести“, напомиње професорка.

Предмалигно стање звано моноклонска гамапатије која представља једну од премалигних болести коштане сржи, али свака моноклонска гамапатија се не развије у мултипли мијелом, међутим, сваком мијелому претходи период моноклонске гамапатије.

„Код моноклонске гамапатије малигни преображај није довео до неконтролисаног умножавања малигних ћелија, али претходећи, долази до повећаног неконтролисаног стварања моноклонске, односно ен беланчевине, која у суштини представља део имуноглобулина. Мултипли мијелом је болест коштане сржи, крвне лозе одговорне за имунитет, која ствара наша антитела, имуноглобулине и лечи нас од вирусних инфекција или других тумора“, објашњава др Била.

У односу на терапију других хематолошких болести, код лечења мултиплог мијелома је остварен јако велики напредак да једна болест која је имала тако лошу прогнозу, данас је попримила карактеристике доброконтролисаног, хроничног стања уз могућност излечења код 15 процената оболелих.

„Некада је постојало уверење да је то болест старије животне доби, међутим то је данас популација где 40 одсто чине болесници млађи од 65 година, који представљају радно способну популацију“, напомиње професорка Била.

Симптоми

Симптоми мултиплог мијелома су врло неспецифични – анемија, неодређени бол у костима, нагли бол у кичми након подизања терета, учестале инфекције због лошег имунитета, поремећај бубрежне функције до хемодијализне зависности.

„Дакле, анемија, бубрежна инсуфицијенција и висока седиментација налажу свакако даља испитивања у правцу мултиплог мијелома. Такође, свака висока седиментација захтева бар спровођење електрофорезе како би се проверило постојање мониклонске гамапатије“, истиче проф. др Јелена Била.

Превенција малигних болести коштане сржи није могућа, али се може говорити о факторима ризика. Пре свега се мисли на услове живота и изложеност зрачењу или хемикалијама. Такође стрес, односно било какво изнуривање организма, а запажено је да значајан фактор ризика представља и породично наслеђе.