Колико трансплантација материце може да помогне у зачећу

Више од половине жена у Сједињеним Државама које су добиле материцу трансплантацијом имале су успешне трудноће, показује нова студија.

Између 2016. и 2021. године, 33 жене су добиле трансплантирану материцу у Сједињеним Државама и до сада је њих 19, односно 58 одсто, родило укупно 21 бебу, известили су истраживачи из Центра за хириргију ЈАМА.

„Трансплантацију материце треба сматрати клиничком стварношћу у САД“, написали су истраживачи у студији.

Све жене су имале такозвану апсолутну неплодност због проблема са материцом, односно, рођене су без материце или су имале здравствени проблем због којег су морале да је уклоне.

Више од милион америчких жена потенцијално би могло да има користи од трансплантације материце, рекла је вођа студије др Лиза Џоансон са Медицинског центра Универзитета Бејлор у Даласу.

Код 74 процента жена којима је овај орган пресађен, материца је још функционисала годину дана након трансплантације. У тој групи, 83 одсто је имало живорођену децу, известили су истраживачи.

Све бебе су рођене царским резом, у просеку 14 месеци након трансплантације. Више од половине рођено је након 36. недеља трудноће.

Након што се жена породи, трансплантирана материца се уклања како би се избегла потреба за доживотном употребом имуносупресивних лекова.

У Сједињеним Државама, операције су изведене у Медицинском центру Универзитета Бејлор, Кливлендској клиници и болници Универзитета у Пенсилванији, и спадају у више од 100 трансплантација материце до сада урађених широм света.

Међутим, трошкови везани за операцију могу бити препрека за неке жене.

„Чињеница је да је трансплантација материце третман за плодност“, а неке осигуравајуће компаније могу одбити да га покрију, рекао је коаутор студије др Ђулијано Теста из Бејлора.

„Покриће осигурања за трансплантацију материце део је шире дискусије која укључује покриће за третман неплодности уопште“, додала је Џоансон.

У две трећине трансплантација у САД, материца је потекла од живог донора, и код њих је отприлике свака четврта особа доживела компликације након операције.

„Смањење ризика за живе даваоце требало би да буде циљ, уколико број преминулих донора није адекватан“, објаснили су др Рејчел Форбс и Сет Карп са Универзитета Вандербилт у Нешвилу.