Пројекат Стримлајн – моделовање неуроразвојних болести применом матичних ћелија

У Београду се одржава скуп којим званично почиње међународни пројекат назван „Стримлајн“ усмерен на увођење нових технологија за моделовање неуроразвојних болести заснованих на примени матичних ћелија, наводи Милена Стевановић, руководилац пројекта из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Пројекат се реализује у оквиру конзорцијума који обухвата четири институције – Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Универзитета у Кардифу, Универзитета у Мастрихту и грчки Центар за истраживање и технологије. Пројекат финансира Европска унија у оквиру програма „Хорајзон Европа“.

„Моделовање хуманих болести базирано је на примени матичних ћелија које се добијају директно од пацијената. Моделовање се одвија у петри шољи које омогућава да у строго контролисаним условима на пацијентовим специфичним матичним ћелијама проучавамо узроке који доводе до неуроразвојних поремећаја“, додаје Стевановићева.

Неуроразвојни поремећаји су у жижи истраживача последњих неколико година зато што је њихова инциденца повећана, а обухватају разне видове поремећаја као што су аутизам, шизофренија, поремећај хиперактивности, а за сада се врло мало зна о молекуларним механизмима који доводе до тих поремећаја.

„Надамо се да ћемо кроз овај пројекат добити бољи увид у процесе који се дешавају током раног развића, а такође, и развој нових лекова и терапија, као и стварање једне интерактивне заједнице која ће обухватати хетерогену групу заинтересованих – од истраживача, преко лекара, пацијената, њихових породица и фармацеутске индустрије“, истиче Милена Стевановић.

Већ постоје дугогодишња истраживања која се спроводе у сарадњи са Универзитетском дечјом клиником у Београду где се врши одабир пацијената од којих се узимају узорци крви, а затим сложеним процедурама из ћелија крви се генеришу матичне ћелије, које се онда посебним процедурама диференцирају у нервној ћелији астроцита, ћелијама које чине нервни систем.

„Имамо у плану и увођење најсавременијих технологија које омогућавају прављење такозваних органоида. То се може представити као неки минијатурни мозак у петри шољи, који ће нам омогућити бољи увид у ове процесе“, објашњава Стевановићева.

Планирано је да се у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство отвори један хаб центар за континуирану едукацију истраживача не само из Србије већ и из региона, пошто до сада ове технологије нису примењиване ни у земљама у окружењу.