Гастро туризам, пиротски качкаваљ, пеглана кобасица, пица са јагњетином

Чувени пиротски качкаваљ и пеглана кобасица, производи су са заштићеним географским пореклом  и најтраженији специјалитети у граду на Нишави. Највише качкаваља производи се у Млекарској школи, али по квалитету не заостају ни мање радионице.

"Пиротски качкаваљ је пуномасни качкаваљ, пошто се код пиротског качкаваља не врши обирање млечне масти. На декларацији пише минимално 45 дсто масти,мада тај проценат иде и преко 55 одстомлечне масти", истакао је Саша Петровић, директор приватне млекаре.

"Органске производе радимо и од овчијег млека, током последње две године. Погон смо сертификовали,имамо произвођаче који нам дају органско млеко", истакао јеАца Манчић, професор Млекарске школе у Пироту.

Практичним Пироћанцима не мањкају идеје тако је вештом комбинацијом састојака направљен нови гастрономски бренд који туристи не заобилазе.

"Италијански рецепт, пиротска пица са јагњетином,садржи пиротску јагњетину, пиротски качкаваљ,печурке...", навела је Соња Стојановић, власница пицерије у Пироту.

Неодољиви укуси очараће туристе и у околини Пирота. Аутентична старопланинска храна и духовни мир у многобројним црквама и манастирима је спој који никога не оставља равнодушним.

"Тако смо пробали чувени качкаваљ, пробали смо пеглану кобасицу...То су неке изузетне ствари које се овде у овим крајевима праве од природних ствари.И то је највећи адут који има пиротски крај", рекао је Предраг Станић, ТО Србије.

Уживање у укусима и нестварној природи, наставља се и са друге стране Старе планине. У подножју ски-центра, за добар залогај задужена је бака Наца која је, кажу, заштитни знак сеоског туризма у књажевачком крају.

"Осим белмужа, код нас највише једу ципу,чорбу од ливадског зеља, чорбу од коприве,гулаш", навела је Надица Ћирић, село Балтабериловац.

Познато је да уз храну иде и добро вино и зато се у књажевачком крају не прекида традиција гајења винове лозе.

„Ми правимо вина онаква каква волимо. А волимо воћна,свежа,оно што нам је и дала природа", рекао је Грегор Кинђер, винар.

Гастрономски туризам није само пуко уживање у храни већ и део нематеријалне културне баштине. А тога у Србији има напретек, потребно је само завирити у сваки њен део и оплеменити и душу и тело.