Тајне лековитих трава – где расту и када се беру

Тајне жуте линцуре 

Жута линцура расте на осунчаним планинским ливадама, којима доминира својим усправним стабљикама окићеним златножутим цветовима.

Одговара јој посна планинска земља. За лечење се употребљава корен који се вади на јесен. Педесетих година прошлог века ова биљка је вађена у толикој мери да јој је запретило нестајање. Од тада линцура је заштићена врста и не сме се вадити из природе.

„То је биљка која је постала заштитни знак ливада југозападне Србије: Златар, Златибор, Голија. Успели смо да је спасимо. Заштићена је врста. Занимљиво је да народ који живи на тим планинама има огромно поверење када је реч о лечењу болести органа за варење и за јачање целокупног организма“, објашњава Антонијевић.

Додаје да се линцура не може гајити плантажно, већ да је потребно да се симулирају природни услови у којима она расте.

„Изузетно је лековита и горка. Жута линцура је најпознатија, али постоји неколико различитих врста. За плаву се, на пример, сматра да је јако добра за лечење болести јетре. Све врсте су добре за јачање целокупног организима", истиче Антонијевић.

За људе који се опорављају од тешких болести саветује и траву иву. „То је мала и неугледна биљчица, која расте на посном земљишту. Ставља се и у ракије“, наводи Антонијевић.

Лековити ртањски чај

На планини Ртањ, ендемски расте ртањски чај. Ова биљка расте и у јужној Европи, на сушним и топлим камењарима Медитерана.

„Апеловао бих на људе да га беру пажљиво, односно да га не чупају из корена, јер се на тај начин уништава станиште те биљке“, објашњава Антонијевић.

Биљка за лечење повреда

Гавез је коровска биљка која се врло брзо шири и за кратко време осваја велике површине, нарочито на влажним ливадама, поред потока, на сеновитим местима каква, ова биљка, воли.

Вековима се користи у народном видарству: за убрзавање зарастања сломљених костију.

„Једна је oд најбољих за лечење повреда, прелома и болова у костима, као и у мишићима. Није идеално за људе који имају осетљиву јетру или у породици историју обољења овог органа да га користе орално. За спољну употребу је безбедан“, указује народни травар.

Против нервозе: валеријана

На влажним ливадама и шумским пропланцима, поред потока расте велеријана, најбољи биљни лек за умирење, против несанице и нервозе.

„Изузетно је лековита. Јако добро делује на нервни систем, смирујуће, опушта. Помаже људима који пате од анксиозности. Делује добро и на срце“, објашњава Антонијевић. 

Муволовка

Росуља припада породици месождерки, јер тамани мале инсекте и муве. Када се неки инсект случајно залепи на лист прекривен црвенкастим длакама, на којем се лучи течност налик роси, у кратком времену буде сварен.

Због течности која светлуца на сунчевим зрацима, биљка је названа росуља, а народ је зове росна трава и росица.

Из њеног „загрљаја“ инсект не може да побегне, па је зову и муволовка. Најчешће расте међу маховином.

„Лековита је за органе за дисање. Препоручује се људима који пате од бронхитиса. Добра је и за јетру. Немојте да је брати, ако је видите“, каже Антонијевић.