Читај ми!

Фонијатар ће вам помоћи ако имате проблема са гласом, говором, дисањем и гутањем

Светски дан гласа традиционално се обележава свуда у свету, па и у Србији, организовањем симпозијума који се баве различитим темама. Проф. др Сања Крејовић, специјалиста оториноларингологије и супспецијалистом фонијатрије на Клиници за ОРЛ КЦС, говорила је више о овој грани медицине.

Фонијатрија је релативно млада грана медицине, настала из оториноларингологије, а недавно је обележено пола века Уније европских фонијатара, баш у Београду, где су се окупили најеминентнији фонијатри из целог света, наводи професорка Крејовић, гошћа Јутарњег програма.

„Нас, нажалост, нема пуно. У свету има око 300 фонијатара, а у Србији само неколико, али фонијатрија постаје све популарнија не само међу вокалним професионалцима, већ и осталим пацијентима“, додаје професорка.

Фонијатри се пре свега баве проблематиком гласа, говора, дисања и гутања, чак и слуха у мери у којој утиче на глас, јер је за добар глас потребан и добар слух.

На глас утиче све што се дешава са нашим организмом, и на психичком и на физичком нивоу, напомиње докторка. Разне промене, пре свега органске које су најозбиљније – тумори, чворићи на гласницама, полипи. Затим, бројне функционалне промене које настају због претеране употребе гласа, неправилне употребе гласа, чак и злоупотребе гласа, утичу на глас.

Глас се мења током целог живота, а како старимо и глас слаби, као што слаби и слух.

„Фонијатри обично имају и музичко образовање, већ на основу боје гласа можемо да претпоставимо о којој промени се ради“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Утицај рефлуксне болести на глас

На овогодишњем симпозијуму фонијатара за тему је одабрана рефлуксна болест која је веома актуелна у целом свету, јер велики број пацијената има проблем са овом патологијом иако можда нису ни свесни зашто имају одређене тегобе са гласом.

„Чак негде преко 20 одсто пацијената се сматра да имају ову проблематику, а код око пет одсто пацијената та рефлуксна болест може довести до најозбиљнијих компликација и до настанка малигних болести. Откривали смо карцином ларингса код пацијената који су имали рефлуксну болест, а чак нису били ни пушачи“, наглашава др Сања Крејовић.

Ларингофарингеални рефлукс, који пре свега отоларинголози дијагностикују, је инфламација слузнице гркљана од киселине, односно желудачног садржаја који се враћа тим путем и запљускује слузницу ларингса и доводи до разних промена.

„Није у питању само гркљан и усна дупља, тај рефлукс, односно тај пепсин, може да се шири и у горње респираторне путеве, тако да постоје разне оториноларинголошке манифестације ове рефлуксне болести“, напомиње докторка.

Пацијенти обично и не помишљају да горушица, односно диспепсија, може бити узрок проблема. Постоје и атипични симтоми да је рефлуксна болест узрочник проблема са гласом, а то је промуклост или осећај кнедле у грлу, стезања у грлу, жарења, наводи професорка.

И кашаљ може да буде један од симптома, али да би се поставила дијагноза потребан је детаљан оториноларинголошки преглед.

Превенција

Превенција је свакако најбоља терапија, истиче проф. др Сања Крејовић и додаје да својим пацијентима препоручују прво да воде рачуна о стилу живота. Саветују здраву исхрану и да воде рачуна да не једу ништа превише топло, хладно, кисело или презачињено.

Да не легну бар три сата после јела, да се не баве тешким физичким активностима три сата после јела, а вокалне професионалце саветују да не конзумирају храну и пиће пре наступа.

„Наравно, пушење треба изоставити, злоупотребу алкохола, такође. Уколико ни на тај начин не можемо да санирамо тегобе, онда у сарадњи са гастроентеролозима, а некада и хирурзима, ординира се терапија која утиче на санирање рефлуксне болести“, наводи на крају гостовања у Јутарњем програму проф. др Сања Крејовић, специјалиста оториноларингологије и супспецијалиста фонијатрије.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 08. октобар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи