Редовно добровољно давање крви доноси необичну корист за коју се није знало

Научници још увек са сигурношћу нису потврдили колико су по наше здравље штетне широко коришћене перфлуороалкил и полифлуороалкил супстанце (скраћено ПФАС), хемикалије које се не разграђују у природи, због чега су назване „вечитим", а које су доспеле и у наш крвоток.

Истраживачи су тестирали 285 ватрогасаца, који су током годину дана давали крв и плазму. Пошто су ватрогасци због пене за гашење пожара много изложенији ПФАС-у, обично их у крви имају знатно више од опште популације.

„Резултати студије показују да је редовно донирање крви и плазме довело до значајног смањења нивоа ПФАС-а у крви, у поређењу са контролном групом“, наводи хематолог Робин Гасиоровски, са Универзитета Мекуори у Аустралији.

„Иако су обе интервенције ефикасне у смањењу нивоа ПФАС-а, донирање плазме је било ефикасније и доводило је до смањења од 30 одсто“, додаје хематолог.

Ово је први пут да је пронађен начин да се смањи количина ПФАС хемикалија у крви – а све се своди на хумани чин који користи друштву, а не на било какву врсту лечења или компликоване процедуре које треба да се спроводе у болницама.

За време трајања студије, 95 ватрогасаца је давало крв сваких 12 недеља, 95 ватрогасаца је давало плазму сваких 6 недеља, а 95 ватрогасаца није давало крв или плазму. Нивои ПФАС-а у последњој групи остао је непромењен.

Чини се да због тога што се ПФАС везује за серумске протеине у крви, смањење количине те компоненте крви може, током времена, смањити нивое ПФАС-а. Међутим, биће потребно спровести анализе на много већем узорку, како би били потврђени ови налази.

„И поред тога што ова студија није испитивала здравствене ефекте ових хемикалија или клиничке предности њиховог смањења код ватрогасаца, ова важна питања су вредна даљег истраживања како би се боље разумели здравствени исходи излагања и лечења“, каже научник за животну средину Марк Тејлор са Универзитета Мекуори.

ПФАС никако нису проблем само за ватрогасце. Могу се наћи у свему, а потенцијално су повезани са бројним здравственим проблемима, укључујући гојазност, дијабетес и одређене врсте рака.

Не само да ове хемикалије продиру у наша тела, оне такође стижу до неких од најудаљенијих места на Земљи. Као што њихов надимак сугерише, ове супстанце ће постојати веома дуго, тако да морамо да знамо више о томе са чиме имамо посла.

Ови први резултати су обећавајући, а следећи корак је да се спроведу тестови на више различитих група како би се видело да ли постоје одређене категорије људи које би због повећаног ризика могле да имају највише користи од процеса давања плазме и крви.

„Ватрогасци често стављају здравље и безбедност других испред сопственог, тако да је задовољство што се резултати овог истраживања могу користити за побољшање здравља ватрогасаца који због свог посла имају високе нивое ПФАС у крви“, сматра Мик Тисбери, помоћник главног официра Ватрогасне службе аустралијске државе Викторија.

„Важно је, такође, одати признање ватрогасцима који су добровољно издвојили своје време да учествују у овој важној студији. Налази неће бити од користи само ватрогасној заједници, већ и другима који раде у високоризичним секторима који су изложени хемикалијама ПФАС“, наглашава Тисбери.