Како лек добијају престижну титулу иновативне терапије

Гостујући у Београдској хроници, Бојан Тркуља напомиње да иновативни лек не значи да је у питању нови лек, већ да би лек добио ту престижну титулу иновативног, он мора да по свом саставу, или по својој формулацији, а пре свега, по својим резултатима, да буде бољи од онога што је до тог момента био златни стандард у лечењу неке болести.

„Међутим, чак и у најбогатијим земљама света, јако је тешко обезбедити иновативне лекове баш за сваког пацијента. Постоје критеријуми када су у питању иновативне терапије, а некада се морају обавити и лабораторијски тестови, зато што су ти лекови високоспецифични, па две особе које болују од исте болести, једна ће бити кандидат за тај лек, а друга можда неће“, напомиње Тркуља.

Али у идеалној ситуацији, тамо где постоји права индикација, додаје гост Београдске хронике, иновативна терапија је оно најбоље што у овом моменту медицина може да пружи.

Дуг процес настанка иновативних лекова

Сви лекови који се нађу на нашем тржишту су морали да прођу дуг период претклиничког и клиничког тестирања.

„Отприлике, прође 12 година од открића у лабораторији до момента када неки лек заиста постане лек и добије дозвола да се нађе на тржишту. С обзиром на то да, нажалост, већина иновативних лекова долази из иностранства и не производе се код нас, за сваку увезену серију иновативног лека, један узорак мора да се дâ на тестирање у нашу Агенцију за лекове“, истиче председник Удружења „Иновиа“.

Спроводи се стандардно физичко-хемијско, биолошко тестирање, али у нашој земљи имамо клиничке центре који су оспособљени и учествују у значајним међународним, мултицентричним студијама ранијих фаза лекова, па пре него што неки лекови дођу и у развијенијим земљама, они се испитују и код нас.

Средином прошле деценије прошли смо кроз јако тежак период у којем ниједан иновативни лек није био на листи. Последњих неколико година та слика је значајно промењена, и наша позитивна листа се редовно занавља новим иновативним терапијама.

Перманентно образовање лекара

Постоји више начина на које се наши лекари упознају са новим иновативним терапијама. Један број наших лекара са великим успехом учествује и у раним тестирањима иновативних лекова, што је један од најбољих начина да се упознају са новим терапијама, јер на тај начин стичу искуство са конкретним пацијентима, сматра Тркуља.

Међутим, постоје и међународни семинари, едукације, континуирана медицинска едукација и вели број начина на који лекари могу да се информишу о новим достигнућима, с обзиром на то да је медицина таква наука, да се лекари доживотно и перманентно морају образовати.

Велики напредак

Неке ствари се узимају здраво за готово, али подсећања ради, до пре неколико деценија, ХИВ је била смртоносна болест, а данас се са овом болешћу живи, напомиње гост Београдске хронике.

„Ево, имамо Меџик Џонсона кој од 1990. живи са Хивом захваљујући иновативним терапијама. Хепатитис Це је до пре неку годину био болест која се у 90 и више одсто случајева завршавала хепатоцеруларним карциномом или цирозом јетре, болестима које су имале најгори могући исход, а данас има 95 одсто успешности“, наводи Бојан Тркуља.

У сваком тренутку се развија велики број иновативних лекова. Већ данас, на пример, постоји неколико лекова и у нашој земљи који прилично добро делују на ковид 19, али то је процес који се и даље наставља.