На Светски дан здравља замислимо свет у коме су чист ваздух, вода и храна поново доступни свима

Можемо ли да замислимо свет у коме су чист ваздух, вода и храна поново доступни свима? То питање поставља и Светска здравствена организација, по чијој процени је више од 13 милиона смртних случајева широм света сваке године последица еколошких узрока који се могу избећи.

„Од укупног загађења и утицаја животне средине на људско здравље најважније је издвојити загађење ваздуха, јер је око 50 одсто свих болести, поремећаја изазваних утицајима животне средине изазвано загађењем ваздуха. Међутим, не треба занемарити и друге аспекте о којима често заборавимо да говоримо. Ту је и загађење земљишта, предмети које употребљавамо свакодневно у нашем животу и загађење воде“, прим. др Елизабет Пауновић, консултант СЗО, некадашња директорка Европског центра за животну средину.

Подаци све поразнији

Преко 90 одсто људи на планети удише нездрав ваздух који је резултат сагоревања фосилних горива. Због промене климе комарци шире болести даље и брже него икада раније. Загађење и пластика се налазе на дну океана и на највишим планинама, и ушли су у ланац исхране.

„Данас постоје докази и свест о томе да материје из животне средине изазивају и болести као што су шећерна болест, гојазност, смањена фертилност код мушкараца и код жена, рак, нарочито рак дојке и тако даље“, додаје докторка Пауновић.

Загађење је узрок и ендокриних поремећаја. Студија која се спроводи на Фармацеутском факултету у оквиру ПРОМИС програма Фонда за науку показује повезаност нивоа токсичних метала и хормона у организму.

Утицај токсичних метала на хормонални баланс

„У студији хуманог биомониторинга испитано је више од 400 узорака крви из опште популације у Србији, и у тим узорцима су измерени нивои арсена, олова, живе, кадмијума, никла и хрома. За извесна ендокринолошка обољења која смо пратили утврдили смо да се у крви испитаника налазе статистички значајно више концентрације извесних метала које смо обрађивали у односу на контролну групу“, наглашава др сци. Александра Буха Ђорђевић са Фармацеутског факултета у Београду.

Годишњи извештаји показују да је у Србији ваздух веома загађен у свим великим градовима. Смањењем загађења спречио би се значајан број преурањених смртних случајева и знатно умањили трошкови лечења, показују студије СЗО. А да би се то постигло, неопходно је увођење чистих технологија у индустрију, боље управљање отпадом, енергија из обновљивих извора, више зеленила.