Све чешћа злоупотреба таблета код малолетника - шта је најбоља превенција

Доктор Митровић је објаснио и како да родитељи примете да је у питању злоупотреба медикамената и колико траје процес одвикавања.

Како настане ситуација у којој дете од 13, 14, 15 године почне да злоупотребљава таблете?

-Узроци су вишеструки и разликују се код сваке младе особе. Увек је ту неки проблем који се налази у самој личности као и неки подстицај у околини. Ту је и лака доступност седатива и анксиолитика, иако је то законом ограничено. Млади успевају да дођу до њих како би се опустили или олакшали нека депресивних стања, мада неки лекови могу да доведу и до појачаног осећања еуфорије. Увек је идеја да се смањи нека напетост и да се постигне жељено „добро осећање".

Шта им ствара анксиозност? Пубертетски проблеми, породични проблеми, недостатак пажње...?

-Много тога. Узрок може бити проблем у породици, неке личне предиспозиције, теже прилагођавање на вршњачко окружење, некада и на насиље, може да буде и тренд да вршњаци врше притисак да млада особа проба нешто што је „кул". Постоје некада и психички проблеми које млада особа не може сама да савлада и онда се тражи такозвана парарешења. Некада постоји поремећај у комуникацији у породици, када родитељи немају довољно информација шта се дешава њиховом детету, а дете се устручава да исприча, па се проблем развија и траје, а родитељи немају слику о томе.

Када родитељи постану свесни проблема?

-Родитељи то запазе када је проблем већ поодмакао. Ту се не ради толико о кванитету, односно количини таблета, колико о промени понашања, и то је оно што родитељи примете - промене у понашању - избегавање школе, дружење с неким непознатим друштвом. Када почне разговор онда се открије да има још нешто додатно. Родитељи обично нађу таблете у ранцу или примете да недостају неке пилуле у кућној апотеци (бенседин, бромазепам, ривотрил). Понекада деца добију таблете од вршњака. Некада и из школе дође информација да се млада особа понаша другачије и да је то проблем.

Како реагују родитељи? Колико је тешко „ресетовати" односе с децом?

-Промена односа је, наравно, могућа и ми обавезно укључујемо родитеље у терапију. Они су некада у шоку јер уопште нису били свесни проблема, некада знају да проблем постоји, али не знају које размере има. Некада се јако наљуте, некада су веома забринути, али заједничко им је да се не сналазе у свакој ситуацији и да им треба помоћ.

У каквом су стању деца када дођу код вас? Какве су последице злоуптребе таблета?

-То је све врло индивидуално и зависи од врсте таблета које су узимали, од дужине и количине узимања. Бензоидиазепини изазивају и психичку и телесну зависност тако да постоје различити нивои проблема и интензитета зависности. Свако узимање таблета је штетно - од претеране успорености и поспаности до врло озбиљних проблема попут поремећаја концентрације, рупа у сећању, па чак и епилептичних напада. Дакле, последице нису нимало наивне и потребно је обратити пажњу на то.

Колико траје третман у Институту за ментално здравље?

-Без месец и по - два не може да се постигне суштинска психолошка промена. Терапија се састоји из два нивоа. Имамо едукативно ниво - када и родитељима и младим особама дајемо информације шта те таблете и супстанце могу да учине организму, поготово младе особе у развоју. У другом делу анализирамо како је до тога дошло, подстичемо их да сами размисле шта је довело до тог проблема - како су дошли у ситуацију да знају да то не треба да раде, а ипак узимају таблете. Ту покушавамо да њихову свест - и деце и родитеља - дигнемо на један виши ниво како би и убудуће могли да знају које су опасности од злоупотребе. Желимо да им из једног другог угла укажемо на то шта су у ствари урадили.

Може ли неко ко има 14, 15 година да појми и схвати узроке свог понашања?

-Најважније је да прво родитељи схвате, макар приближно, порекло проблема и како да се поставе и шта да раде даље. Ја сам прилично изненађен тиме колико деца од 13-14 година могу да разумеју неке ствари, али питање је приступа. Моје искуство је врло позитивно и често се изненадим кад видим да тако млади људи имају врло високе капацитете да препознају неке ствари. Е сад, наравно, препознаване је једно, а примена нешто сасвим друго. Тај други део је важан - да то што смо научили на терапији почнемо да примењујемо у пракси.

Идеја нам је да те младе људе заштитимо и научимо их како да они сами себе штите, сада кад су сазнали у чему је опасност. Наравно да ту има тешкоћа и отпора и да не иде увек глатко, али свакодневни терапијски ангажман може значајно да промени начин размишљања и код младих и код родитеља. Родитељи су прилично збуњени тиме колико су млади људи сналажљиви и како све долазе до таблета и других супстанци. Неретко ти бензодиазепини замењују неке друге супстанце, попут алкохола, па онда млада особа, кад не може да дође до алкохола, прибегне таблетама као замени.

Колики је то унутрашњи немир који захтева таблете да се умири?

-Кад су млади људи у питању, тај немир може да буде веома интензиван, јер се ради о најосетљивијем периоиду у развоју човека. Анксиозност, тешкоће уклапања у друштво, вршњачки притисци, изазови адолсеценције - то су све ствари на које ми родитељи посебно морамо да обратимо пажњу јер се млади људи идентификују се с другим особама ван породице и то је јако компликован и осетљив прелазни период. Он је и најлепши у исто време, али ту је важна улога родитеља - да буду присутни што је више могуће, да се што више разговара и да се препозна које су особине детета преко којих могу да им приђу и успоставе квалитетан контакт, јер кроз близак однос родитељи могу добити увид у унутрашња стања њихове деце и кроз шта они пролазе.

Када се заврши терапија и успостави се контрола, колико деце се потпуно извуче из проблема, а колико се врати злоупотреби таблета?

-То ме често питају, али статистички не могу да вам дам прецизан одговор. Ми у дневној болници Института за ментално здравље задовољни смо како та терапија функционише и какве резултате даје јер имамо приличан број и младих људи и њихових родитеља који су прешли на други ниво схватања проблема и боре се с њим на исправан начин. Има, нажалост, и младих који се враћају у проблем, али ми смо поносни на то што терапија даје добре резултате. Зато позивамо све да нам се обрате како бисмо пружили помоћ што пре.

Који је Ваш генерални савет за крај?

-Поред огромне емотивне посвећености, родитељство је врло озбиљан посао. Сви смо заузети, живимо у брзом времену и оптерећени смо бројним изазовима, али контакт с децом, разговор, што већа блискост, што више времена проведеног с њима - то је важно. Треба имати различите степене разумевања, али ту морају да постоје и нека ограничења. Заиста није примерено да малолетне особе буду ван куће на улици касно ноћу и да се крећу градом без контроле. Мора много времена да се посвети разговору, блиском контакту, емотивној топлини, једној врсти подршке адолесцентима у том врло, врло осетљивом периоду развоја.