Колико су деца са церебралном парализом видљива у друштву?

Николини је на рођењу дијагностикована церебрална парализа. Иако се родитељима чинило да ће бити тешко да води живот као њени вршњаци - она их је демантовала.  

"Кренула је у редован вртић, касније у редовну школу. Данас је Николина четврти разред и похађа све исто што и њени другари. Ова школа је јако велика подршка и њој и мени као родитељу, зато што смо заједничким снагама изналазили начин како је најбоље за њу да функционише", истакла је Душанка Нанушевски, Николинина мама. 

Помоћу рачунара који је прилагођен њеним потребама и који покреће зеницом ока, Николина даје одговоре на питања и успешно решава задатке. Сви око Николине се труде да буде прихваћена, задовољна и срећна.  

"Физичко је предмет који она због свог инвалидитета не може да ради на начин као што раде они. Али она онда пише презентацију о спорту, здравој исхрани. Мислим да је то врло важно колико за њу толико и за друштво, јер се шаље порука да без обзира на физичко ограничење не постоји та спутаност да би се нешто научило", рекла је Николинина мама. 

Церебрална парализа настаје услед оштећења делова мозга који контролишу кретање. Међутим, много је случајева у којима је узрок болести непознат.  

"Ако знамо да превремено рођена деца имају 30 пута већу шансу да развију симптоме церебралне парализе од термински рођене деце, онда је прематуритет - превремено рођење свакако један од најважнијих фактора ризика", напоменула је др Данијела Башчаревић, помоћник директорке Специјалне болнице за рехабилитацију.

Вишеструки хендикеп често доноси лошу контролу мишића, укоченост, парализу и сметње у говору.  

"Између 40 и 60 одсто особа са церебралном парализом има интелектуалне сметње, више од половине пацијената са овом дијагнозом има епи нападе, ту је успорен раст и развој првенствено због проблема са гутањем и жвакањем", рекла је др Данијела Башчаревић, помоћник директорке Специјалне болнице за рехабилитацију.

Лек не постоји, али третмани и терапије могу побољшати моторичке способности и комуникацију са окружењем.  

"У првом реду зависе од клиничке слике пацијента, али исто тако могу да зависе и од врсте сензо-моторних функција које у датом тренутку увежбавате. Сензомоторна функција стајање и ходање је врло комплексна и за њу ће бити потребно много више времена него за неке друге функције", рекла је Оливера Милошевић, струковни физиотерапеут.  

А у тој борби неопходно је разумевање друштва.  

"Потребно је да околина буде толерантна на њихова ограничења и да их прихвата, не са сажаљењем, већ са жељом да се сви ти људи интегришу у друштво, да им се пружи шанса и да се искористе њихови максимални потенцијали", напоменуо је Никола Чулић, Регионална алијанса за церебралну парализу. 

Поред третмана и терапија у здравственим установама, родитељи и даље носе највећи терет. Стручњаци наду виде у роботској асистираној рехабилитацији која би дала боље и брже резултате код деце оболеле од церебралне парализе.