Због неутемељених страхова од аутизма прете нам епидемије малих богиња

У првих годину дана дете прими четири вакцине у 10 доза. Тако је по календару вакцинације и родитељи се углавном не буне. Једина око које се годинама полемише је ММР – вакцина против малих богиња, заушака и рубеола, која се прима у 13. месецу.

За бригу и полемику је и статистика – у Београду је ММР вакцином вакцинисано 68 одсто деце, у Новом Пазару тек 11, у Новом Саду око 50 одсто.

Др Драгослав Поповић, консултант УНИЦЕФ-а за вакцине и имунизацију каже да су овакви подаци забрињавајући и позив да се хитно предузме нешто да би се поправила статистика.

„Баш пре пандемије ковида, ми смо изашли из епидемије малих богиња која је трајала од 2017. до 2019. године. У то време је од малих богиња умрло 15 особа. Очито нисмо научили лекцију из тога. Најгоре би било да сад из пандемије уђемо у епидемију малих богиња, а за то постоји реалан ризик“, наводи Поповић.

Начелница педијатрије у ДЗ Палилула др Анета Јовановић објаснила је да су полемике о потенцијално негативним ефектима ММР вакцине почеле 1998. године када је британски хирург у часопису Лансет објавио чланак у којем се ММР вакцина повезивала са појавом аутизма код деце.

„Ретки су примери родитеља који не желе да дете вакцинишу, али постоје многи који желе да одложе вакцинацију док дете не проговори и прохода. Желе да то одложе до друге године. Такви страхови нису оправдани, посебно зато што су мале богиње веома заразна болест и посебно погађају децу узраста једне године баш зато што тада почињу да улазе у колективе. Због тога је неопходно да се пре тога вакцинишу“, истакла је Јовановићева.

Агенција за лекове и медицинска средства издаје сертификат и стоји иза тога да је вакцина потпуно безбедна и прошла многе клиничке студије на великом узорку.

Надовезујући се на њене речи, др Драгослав Поповић додао је да не само да је доказано да вакцина нема негативних ефеката, већ позитивно утиче на децу јер спречава оне дечје болести кроз које ниједно дете не мора да прође.

Мале богиње, рубеоле и заушке су болести које могу довести до бројних компликација и озбиљних обољења, попут енцефалитиса, тешких упала плућа и ушију, оштећења централног нервног система, стерилитета...

Пола века вакцинације против малих богиња у Србији

Вакцину против малих богиња деца у Србији добијају од 1971. године. Десет година касније тој вакцини додата је и компонентна за заштиту од заушака, а од 1991. деца добијају ММР као тровалентну вакцину – против малих богиња, заушака и рубеола.

СЗО је поставила циљ да од 2010. године мале богиње буду искорењена болест у свету. Али епидемија малих богиња у Србији поново прети.

Статистика у Београду показује да ни у једној општини није вакцинисано 95 одсто деце колико је потребно за колективни имунитет. Па тако на мапи видимо да је у Лазаревцу вакцинисано 51 одсто малишана, Земуну 61 одсто, на Савском венцу 62 одсто, Палилули 65 одсто, највише је вакцинисаних у Обреновцу 93 одсто.

Стање у Београду је посебно забрињавајуће имајући у виду да се ради о урбаној средини где се деца по природи крећу у већим групама што повећава ризик од заражавања.

„Веома је важно постићи циљ од 95 одсто вакцинисаних јер онда почиње да функционише колективни имунитет који штити не само вакцинисану децу, већ и ону која из других здравствених разлога нису могла бити вакцинисана“, објашњава Поповић.

Зашто се вакцина прима у 13. месецу?

Начелница ДЗ „Палилула“ истакла је да су њена деца такође вакцинисана и да то често помиње у разговору са родитељима.

„Родитељ највише брине та теорија око аутизма, као и приче о томе да деца остају после вакцина болећива, али је природно да се деца у вртићима разбољевају и тако формирају имунитет. Пре уласка у такав колектив дете треба да буде вакцинисано, наравно после лекарског прегледа“, напоменула је Јовановићева.

Зашто је важно да дете баш у 13. месецу прими ММР вакцину, др Поповић објашњава да током прве године живота детета, мајка која је вакцинисана кроз млеко преноси свој имунитет на дете.

„Већ на изласку из прве године дете оно долази у повећан ризик и његов имунски одговор треба појачати вакцином. Дете ће од тих болести бити заштићено тек кад прими обе дозе ММР-а“, каже Поповић.

Дете које има грип може заразити још двоје деце. Дете које није примило ММР и добије заушке, рубеоле или богиње – заразиће још 18-оро невакцинисане деце. Осим што је важно због самог детета да буде вакцинисано и заштићено од ових болести, важно је и због друге деце која због здравственог стања не могу да се вакцинишу.