Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Шта све утиче на холестерол и како се он регулише тема је која занима многе, јер није мали број оних који имају повишене вредности. Шта се може постићи исхраном, како спустити лош, а поправити добар холестерол и још много тога корисног у РТС Ординацији разјаснила је проф. др Верослава Станковић, специјалиста исхране здравих и болесних.
Холестерол је, иначе, изузетно важна, сложена маст у нашем организму која улази у ћелијске мембране. Многи хормони су састављени од холестерола, пре свега тестостерон, естроген, прогестерон, тако да је холестерол веома битан саставни део нашег организма.
„Животни стил је тај који утиче на поремећај метаболизма холестерола. Пре свега, осим исхране и недостатка физичке активности, ту су и стрес и пушење, недовољан унос течности, односно воде, и ту постоји низ хроничних болести које доводе до повећања холестерола, а нису везане за генетску предиспозицију повећања холестерола. То је пре свега дијабетес, онда ту су различите бубрежне болести, кардиоваскуларне болести“, прецизирала је др Станковић.
Професорка је подсетила да је дозвољена горња вредност укупног холестерола 5,2, али да оптималне вредности које организму дају добро функционисање нису исте за све.
„Све зависи од човека до човека, шта њему одговара. Међутим, сви стручњаци се слажу да ниске вредности холестерола нису добре и кардиолози опет више воле да буде нешто на горњој граници, значи негде око 5,2, него да буде на доњој граници, испод 4, односно испод 3, јер то већ указује на озбиљне поремећаје не само метаболизма, него врло често се дешава да те ниске вредности холестерола се јављају код особа које већ имају карциноме и метастазе карцинома, а да не знају за то“, напомиње др Стевановић.
Добар и лош холестерол
Када гледамо лабораторијске анализе, ЛДЛ називамо „лошим холестеролом”, док ХДЛ називамо „добар холестерол”, али је питање шта утиче на стварање тог лошег холестерола, а шта на стварање доброг холестерола? Добар холестерол, додаје докторка, нема везе са храном и повећава се физичком активношћу.
„Пре свега, ХДЛ и ЛДЛ су нам битни кад гледамо да ли је, у ствари, повишен укупан холестерол последица неправилне исхране и недостатка физичке активности“, објаснила је гошћа Ординације.
„Лош холестерол је тај који се храном повећава, а ХДЛ холестерол само физичком активношћу, свакодневном интензивном шетњом, значи неких до 10.000 корака у току дана може да се постигне да ХДЛ буде на горњој граници, чак и мало повишен, што је добро и што је ретко у данашње време. Док ЛДЛ зависи пре свега од исхране и он је стварно параметар лоше исхране. Укупан холестерол може услед стреса да буде повишен“, додаје докторка.
Др Верослава Станковић је објаснила да променом начина исхране можемо да вратимо ниво холестерола у референтне вредности, односно до горње границе за око шест месеци. Међутим, уколико не успемо у том периоду да смањимо укупан и лош холестерол, онда се мора прећи на медикаментозну терапију, односно статине.
Шта се препоручује, а шта не када имамо повишен холестерол
„Интегрални пиринач има дијетна влакна, а дијетна влакна су нам веома важна код холестерола јер за себе везују вишак масноће и вишак угљених хидрата. Дијетна влакна се не варе и избацују се као таква из организма, тако да ми, у ствари, уз помоћ тих дијетних влакана из интегралних житарица избацујемо и тај вишак масноћа, односно шећера који уносимо храном“, објашњава докторка.
Дијетних влакана, такође, има у опни поврћа, воћа, житарицама и коштуњавим плодовима, односно, како је то прецизирала гошћа Ординације, саставни су део намирница биљног порекла.
Како млеко и млечни производи утичу на ниво холестерола
Иако се често дешава да се људи који имају проблем са холестеролом преоријентишу на млечне производе са један одсто млечне масноће и узимају немасне сиреве, докторка Станковић напомиње да то није добра одлука.
„Када се одузме масноћа онда добијемо неукусни производ. Значи, морају да се додају угљени хидрати како би се постигла одређена калоријска вредност, како би се постигао одређени укус и додаје се скроб како би се постигла одређена густина. Значи, скроб је опет шећер, тако да овде имамо угљенохидратну бомбу. Боље је да узимамо те неке просечне количине масноће, 2,8 је сасвим у реду када говоримо о млеку, јогурту, кефиру – неће утицати на холестерол“, истиче саговорница Марије Поповић.
Пуномасно млеко од 3,2 одсто масноће и преко тога се никако не препоручује особама са повишеним холестеролом. Постоји и млеко са 3,8 процената масноће намењено за кафу, али има и оних који купују млеко директно од произвођача чија масноћа иде и до шест одсто, што свакако није препорука.
Није свако месо одговорно за висок лош – ЛДЛ холестерол
„Скуша, лосос и све рибе северних мора јесу масне међутим оне имају велику количину омега-3 масних киселина. Омега-3 масне киселине су изузетно повољне за наше крвне судове и оне смањују упалне процесе. Те омега-3 масне киселине су обавезне у терапији повишеног холестерола", подсетила је др Станковић.
Када се говори о јајима и холестеролу, докторка напомиње да јаја не треба у потпуности избегавати.
„Ако не постоји неки додатни проблем са јетром, односно лучење жучи и жучне киселине, онда може два до три пута у току недеље да се користи цело јаје, а беланце може два до три у току дана, односно свакодневно“, а докторка подсећа да је беланце одличан извор протеина и да некад може чак да замени месо.
За свињетину се може рећи да је изузетно одговорна за ниво холестерола јер има засићених масних киселина. Ако је јагњетина односно овчетина, онда су проблем трансмасне киселине јер су оне карактеристичне за месо преживара. Мада, напомиње нутриционисткиња, одређени радови показују да те трансмасне киселине које су природно настале, делују сасвим другачије од они насталих хемијским путем, као што је случај са маргаринима.
Када се говори о црвеним месима, осим свињетине професорка је открила да ту спадају и живински батак и карабатак, те посебно истакла да не би требало конзумирати кожицу.
„Зато се истиче бело пилеће месо. Оно је посно и то може да се користи. Тако и код јунетине и телетине. Чист бут је чисто месо, а око врата и око кичме то спада у та нека црвена меса и нешто што је мало јаче, односно масније“, разјаснила је докторка.
За воће и поврће нема ограничења осим у количини
Дозвољена је употреба свих врста поврћа, укључујући и махунарке, од воћа – јабуке, трешње, јагодасто воће, ананас, диња…
Иако ништа није забрањено, о количини мора да се води рачуна, упозорила је проф. др Станковић.
„Значи, 200 грама код одраслих особа, код деце 300 грама воћа. Две воћке у току дана сасвим су довољне“, каже докторка.
Коштуњаво воће дозвољено је у мањим количинама – три пута недељно по 30 грама.
Са соковима од цеђеног воћа такође треба бити пажљив јер немају дијетна влакна, што нас опет враћа на везивање шећера с једне стране, а с друге стране, у чаши воћног сока има много више од 200 грама воћа.
Уља, масноће и зачини
Гошћа Ординације је потврдила да маслиново уље снижава лош (ЛДЛ) холестерол, па је прокоментарисала и оно познато да људи како би снизили холестерол попију кашичицу маслиновог уља.
„То је трик. То у ствари спада у тзв. природне лекове, али не само маслиново уље, то је комбинација маслиновог уља и лимуна у јутарњим часовима. То делује у ствари на чишћење јетре. Чишћењем јетре побољшава се сам метаболизам у јетри и функција јетре, па на тај начин и спречава настанак вишка холестерола“, разјашњава она.
Једном до два пута у току недеље дозвољено је сунцокретово уље, меки намазни маргарини и свињска маст, а потпуно је у реду и да се меки маргарин потпуно избаци из употребе.
„Меки маргарини су биљни маргарини и добијају се такозване трансмасне киселине које су изузетно атерогене, односно лепе се за крвне судове. Нарочито ови тврди маргарини много предњаче у односу на меке маргарине“, наглашава докторка и додаје да једном до два пута недељно можемо да користимо свињску маст, али да осталим данима кувану храну преливамо екстрадевичанским маслиновим уљем.
Мајонез се забрањује због високог процента масноће, док лој, за разлику од свињске масти, садржи трансмасне киселине које, истина, нису као код тврдих маргарина, али их ипак треба избегавати, посаветовала је професорка.
Безалкохолна и алкохолна пића
Иако су воћни сокови дозвољени, битно је да правимо разлику између врста воћних сокова, па тако докторка препоручује да у ресторану радије попијемо чашу сока од свеже цеђеног воћа него да узмемо домаћу кафу.
Ипак, воћне сокове не би требало пити свакодневно, али зато лимунаду без шећера или меда, можемо да пијемо у неограниченим количинама.
Да ли ће кафа довести до повећаног нивоа холестерола зависи од типа кафе, рекла је др Станковић.
„Наша, домаћа кафа, црна, кувана, има велики проценат масноће. Она повећава хомоцистеин, амино-киселину која доводидо повећања масноће у организму. Рађене су чак и студије у Србији. Код људи који су избацили домаћу кафу из употребе долазило је до драстичног пада хомеоцистеина, као и пада укупних масноћа, односно холестерола и триглицерида у организму“, истиче гошћа Ординације.
Докторка је открила да је од свих кафа које се тренутно појављују на тржишту најбоља филтер кафа.
Какао и топла чоколада забрањени су зато што су масни. "Понекад, има у себи антиоксидансе, зато је и препоручена црна чоколада управо због какаоа и тог антиоксидативног дејства, али опет треба водити рачуна – врло умерено, самостално, без било каквих додатака, односно без шећера и млека", препорука је стручњака.
Слаткиши
Када се каже воћни сладоледи ту се мисли на оне чврсте сладоледе који се састоје само од воде и ароме, тзв. водени сладоледи, дакле не они који су млечни, са пуномасним млеком, чоколадом, па тако не ни они воћни сладоледи који су са млеком.
Забрањени слаткиши су на списку јер се у њима налазе скривене масноће, појаснила је професорка.
„Доста масноћа се употребљава за прављење тих колача, у принципу су то тврди маргарини и управо због тога су забрањени“, напомиње др Станковић.
Суплементи
Суплементи који се препоручују како би се решио проблем са лошим (ЛДЛ) холестеролом, су омега-3 суплементи, уколико у исхрани нема довољно рибе.
„Поред тога, постоји на тржишту низ суплемената који снижавају холестерол уз исхрану да превенирају употребу медикамената. То су суплементи који садрже пре свега црвени пиринач. То је пиринач који има и та дијетна влакна и који за себе везује масноће и избацује их из организма. Ту су различити суплементи који поред тога у себи садрже и куркуму која има противупални ефекат, садрже витамине Ц и Е, који имају антиоксидативна дејства“, закључила је проф. др Верослава Станковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар