Сазнајте како се прави ги путер и зашто се препоручује
Иако ги путер звучи као луксузна намирница, ова врста путера може се направити самостално код куће. Гошћа РТС Ординације, нутриционисткиња Јелена Аврамов, објаснила је како се ги путер прави, да ли је заиста здравији од обичног и коме се препоручује.
Студио РТС Ординације био је место где је демонстриран начин прављења ги путера. Коцка путера лагано се кувала у шерпици на топлој рингли. „Кува се неких 45 минута, с тим што се кратко кува на тој јачој температури, а онда се после температура смањи након кључања и онда се то кува неких 45 минута и чекамо просто да дође до издвајања те пене и онда ћемо ту пену после одсранити кашиком. Процедимо и добијемо ги путер", каже нутриционисткиња Јелена Аврамов.
Скувани путер се процеди кроз газу или цедиљку. Када се та златно-жута маса охлади, стави се у теглицу па у фрижидер, да не би ужегла.
Јелена је објаснила да је ги путер заправо пречишћен путер: „Значи, ми овим поступком скидамо ту пену и чистимо га од казеина, то је млечни протеин, и чистимо га од лактозе, односно од млечног шећера и просто добијамо један производ који је 100 одсто масноћа".
Путер садржи око 82 одсто масноће, док ги путер чини скоро 100одсто масноће, зато путер има мање калорија, јер има мање масти. Исто тако, путер садржи и лактозу и казеин, док ги путер не садржи лактозу и казеин.
Нутриционисткиња Јелена Аврамов подсетила је на симптоме које могу препознати они којима сметају лактоза и казеин: „Када постоји та проблематика, могу да се јаве разноразни симптоми - може да буде отежано варење, може да се јави неки осип на кожи, црвенило, може да буде чак и отежано дисање, а да нема везе са варењем. Када су те интолеранције, односно нетолеранције, ја сам за то да се то спроводи путем неке елиминационе дијете, односно да се просто пише шта се једе једно време и онда после да се просто тестирају разне намирнице. Избаците једно време из исхране па видите просто реакцију организма, шта се дешава, да ли има бољитка или нема бољитка, па ако нема онда избаците нешто друго, па онда тестирате ту намирницу и онда на крају просто дођете до закључка шта вам смета, и шта би требало генерално елиминисати из исхране".
Пошто ги путер има више масноће у односу на путер, питање је да ли то значи да је он и више атероген од путера, да се још лакше лепи на крвне судове или то нема везе?
Јелена Аврамов је била опрезна са оптужбама: „Ја не бих залепила етикету ни на један, ни на други. Значи, количина одређује да ли ће нешто бити атерогено, да ли ће имати утицај на повећање холестерола итд, а ако користимо у неким умереним количинама користимо за термичку обраду, у малим слојевима, као зачин - онда то неће направити апсолутно никакакав проблем".
Интересантно је било објашњење тачке димљења, која је различита код обичног путера и ги путера, па је тако код путера тачка димљења на око 170 степени, док је она код ги путера на око 250 степени Целзијуса.
Ово указује да имамо више простора на ги путеру, када је у питању пржење, зато што је у питању виша температура, односно тачка димљења, што значи да можемо да пржимо на много вишим тепературама без бојазни да ће се та масноћа распасти и да ће да дође до стварања оних лоших, транс масноћа. Јесте он безбеднији у том смислу да имамо више простора за повећање температуре, али свакако та темпеартура не би ни требало да буде висока - добили смо стручно објашњење нутриционисте.
Путер садржи обиље витамина и минерала, ипак треба имати меру
Осим што има своје негативне стране кад се са њим претера, путер садржи и минерале и витамине, о чему је нутрициониста такође говорила у емисији. „Масти свеукупно, и обичан путер и ги путер су извори тих липосолубилних витамина - А, Де и Ка, то су витамини који се растварају само у мастима. Знамо сви да је витамин А добар за бољи вид, за здравље коже, витамин Е је један од најјачих антиоксиданата, витамин Де је добар за здравље костију, затим доказано да је делотворан и код депресије, и заправо се сматра више хормоном него витамином". детаљно је побројала нутриционисткиња.
„Што се тиче минерала, ту је присуство селена и јода, који утичу позитивно генерално на имунитет, затим имамо ту линолну, масну киселину која се негде у литературама наводи да има обично антибактеријско, антиинфламаторно дејство, па чак и антиканцерогено дејство", рекла је Јелена Аврамов, али нагласила значај умерености и да свакако не треба да путер сечемо ножем и једемо га.
„Свакако је много боља алтернатива за кување, динстање, па чак и пржење, да се просто тај зејтин, сунцокретово уље и генерално рафинисана уља би апсолутно требало избацити из исхране, поготово вршити термичку обраду над истим, на високим температурама, баш због појаве тих лоших масти, транс масти, које ако се већ деси да некад унесемо кроз неку храну, коју ћемо сигурно некад појести иако не би требало, у смислу кондиторских производа, сланиша, слаткиша, пекарских производа итд, али бар да се потрудимо да у својој свакодневици и у термичкој обради хране коју једемо и спремамо за нашу породицу, да онда бар у оквиру тога не уносимо додатне још транс масти", препоручила је Аврамов.
Закључак је да ништа није ни 100 одсто здраво, ни 100 одсто нездраво, већ да треба имати меру, па чак и када једемо намирнице које имају квалитетне састојке.
Коментари