Да ли наша концентрација зависи од тога шта једемо

Да ли храна заиста може да утиче на концентрацију или је то само мит или можда плацебо, па смо умислили да нам нешто прија па боље размишљамо када смо то нешто јели? Нутрициониста одговара да заиста постоје намирнице које су добре за вид, за срце и остале органе, али да ми мозак, као врло важан орган, често запостављамо.  

„Данас у пракси када питамо неког каква му је пажња, концентрација, да ли је раздражљив, има промене расположења, одговор је често 'да', чак и код млађих људи“, наводи нутриционисткиња Марија Стајић и додаје да је генерално проблем у нашој савременој исхрани која је оскудна нутријентима, која се најчешће приписује старима.

„Стари лоше искористе нутријенте из намирница. Лоше им је организована исхрана, а сада се све то преноси на младе“, додаје. „Генерално храна коју једемо утиче и на наше расположење, и на наше когнитивне способности, такође на учење. Просто негде морамо водити рачуна о томе шта једемо“, наглашава нутриционисткиња. 

Које намирнице побољшавају, а које погоршавају концентрацију

Важно је знати да транс масти, које такође могу негативно утицати на концентрацију, има у прженој и похованој храни, маргарину, пекарским производима као што су лисната теста, па би их ваљало избегавати када нам је потребно више концентрације. 

„Оно што бих волела да додам за вештачке заслађиваче, чак за аспартам који се налази у газираним соковима, у жвакама – постоје студије да је негде повезан са пажњом, концентрацијом и са Алцхајмером, тако да оно што би требало да избегавамо заиста јесу ти газирани сокови“, напомиње Стајићева.  

Да ли кафа или „бобице младости“ боље утичу на концентрацију?

Вечита је дилема о томе да ли треба пити доста кафе када радите нешто и хоћете да се разбудите, па је нутриционисткиња објаснила какав утицај кафа заиста има на концентрацију.

„Кафа заиста има ту репутацију. Да, она добро утиче и на енергију и на концентрацију, будност, међутим, то је у некој умереној количини. Кофеин има неке своје нуспојаве и негативан ефекат на организам, па ту не треба претеривати. Радије би требало бирати ту храну која има антиоксидансе, која просто чисти организам од тих слободних радикала и самим тим наша концентрација је боља“, напомиње нутрициониста и предлаже да је у сврху побољшања концентрације боље узети боровницу. 

„Оне у себи имају тај пигмент и најчешће се зову 'бобице младости'. Као такве јако лепо утичу на пажњу, па је мој савет да када учимо уместо те кафе или неке чоколадице, да се онако успут конзумирају бобице, било које, али боровнице се посебно издвајају као корисне“, саветује Марија Стајић. 

Чоколада

„Мање-више нема никог ко не воли чоколаду, а морам да напоменем да је ту битан какао, значи чоколада са што већим процентом какаоа јер је он јако важан извор полифенола и корисних антиоксиданаса који помажу мозгу. Бела млечна чоколада – не, него црна са што већим процентом какаоа, али исто тако и какао као напитак можемо спремати“, предлаже гошћа РТС Ординације.

Такође је посаветовала да то не значи да треба да поједемо целу црну чоколаду, већ да је једна штанглица сасвим довољна. Може у комбинацији са бадемом, лешником или орахом, а то даје и енергију, али храни и наш мозак и утиче на концентрацију.

Орашасти плодови

Често се чује да орах утиче највише на концентрацију јер и сам изгледа врло слично мозгу, али је нутрициониста напоменула да осим ораха и други орашасти производи имају неке бенефите, тако да не треба да се користи само орах већ и бадем, лешник, семенке као што су лан, и голица.  

Јаја

Јаја су одлична за мозак и најчешће су извор добрих масти.

„Ми се плашимо јаја, и даље имају ту репутацију, а нема потребе. Јаја садрже холин, који одлично утиче на стварање неуротрансмитера ацетил-холина, који је опет добар за памћење“, објаснила је Марија Стајић и рекла да би зато она посаветовала једно кувано јаје током учења. 

Жалфија

Иако је жалфија добра за концентрацију, увек треба имати на уму да постоје и особе којима се не саветује конзумирање жалфије.

„Њу најчешће користимо за спољашњу употребу и заиста могу да постоје неке контраиндикације – да ли су у питању деца или нека терапија, код епилепсије се не саветује, затим код жена које имају доминацију естрогена, али ако ми додамо свежу жалфију приликом припреме неког меса, то може да буде корисно.“ 

Зелени чај

Зелени чај је велики извор кофеина и ту морамо бити обазриви.

„Рецимо, особама које имају проблем са варењем или са неким дигестивним сметњама може зелени чај да прави неке тегобе у као што је горушица или оштећена слузница, пецкање стомака итд.“, и зато, иако је антиоксиданс, саветује ипак умерену количину зеленог чаја. Напомиње и да зелени чај може да буде замена за кафу, те да не би требало да се конзумира и једно и друго.     

Када дехидрирамо, и наш мозак пати

Јако важна ставка јесте вода. Када немамо довољно воде, када је унос воде слаб наш мозак пати.

„Просто, мозак је и у води, он је сав у води и треба да уносимо воду. Значи, лоша концентрација, пад енергије, магла... све су то знаци који указују да морамо водити рачуна колико пијемо воде“, упозорава Марија Стајић и наглашава да о томе заиста мора да се води рачуна јер људи не пију воду. „Кроз праксу сам се заиста сусрела са тиме да по 500 милилитара у току дана попију, а то је јако мало.“    

Осим воде, уностимо и другу течност као што су чајеви, кафа, сокови, али кафа као диуретик није пожељна, па се зато закључно препоручује оно чувено: „уз шољицу кафе – чаша воде“.