Ковид и мождани удар – бета, делта, омикрон, који сој је био најтежи

„Зима и ниске температуре доводе сужавања крвних судова, а крв је гушћа него иначе, па све то може допринети можданом удару. Ипак, највећи проблем су нагле промене температуре. Сматра се да пад температуре за 10 степени у 24 часа повећава шансу за мождани удар за чак 10 одсто“, наводи др Марјана Вукићевић, неуролог, директорка Специјалне болнице „Свети Сава“.

У таквим ситуацијама је веома важно да пацијенти узимају своју терапију, јер су посебно ризична група хронични пацијенти који не узимају прописану терапију.

„Бележимо повећање броја пацијената због епидемије ковида. На ковид одељењу сада имамо 60 пацијената, а у септембру када је отворено почели смо са 20. Ми морамо да прихватимо пацијенте са ковидом који су претрпели мождани удар. Надамо се да ће се зауставити на овом броју“, наводи Вукићевићева.

Према речима др Биљане Георгиевски, неурорадиолог из Специјалне болнице „Свети Сава“ истиче да се пацијентима по примању прво ради скенер.

„Разликујемо две врсте можданог удара – крварење и инфаркт. Крварење је ређи облик можданог удара и он се одмах може уочити на скенеру. Са друге стране, инфаркт мозга није тако лако уочити. Потребно је време да се он издиференцира“, објашњава Биљана Георгиевски.

Осим скенера, пацијенти се снимају магнетном резонанцом (ангиографија) и ултразвуком. Оно што се најчешће уочава код пацијената са можданим ударом је артеросклероза.

„То су накупине масти, калцијума, угрушака, везивног ткива у зидовима крвних судова. Таква накупљања доводе до постепеног сужавања и комплетног затварања крвног суда“, каже др Георгиевски, додајући да се ређе сусрећу са неартеросклеротским узроцима.

Старији од 65 година посебно угрожени

Мождани удар се чешће јавља код хроничних пацијената, старијих особа – 70 одсто случајева можданих удара јавља се код пацијената старијих од 65 година.

Последњих година, међутим, доктори уочавају и пораст броја пацијената млађих од 50 година. Код тих пацијената чешће су неартеросклеротске промене, које су узроковане лошим навикама – пушењем, гојазношћу и остали фактори ризика.

Директорка болнице „Свети Сава“ наводи да у болници тренутно имају пацијента са 28 година. Урађена му је тромбектомија – интервентна процедура којом му је спасен крвни суд тако што је тромб директно из мозга извађен.

Бета и делта сој опаснији, омикрон оптеретио болницу

Што се тиче пандемије ковида и њеног утицаја на инциденцу можданих удара, Вукићевићева истиче да су у болници имали пацијенте са бета, делта и омикрон сојем.

„Код бета и делта соја инфекција се често спуштала на плућа, а сви пацијенти са упалом плућа били су у великом ризику да добију мождани удар. Најтежи пацијенти су нам били у тој фази са две тешке болести – поодмаклом фазом ковида и тешким обликом можданог удара“, навела је др Вукићевић.

Са друге стране, омикрон сој је блажи, али заразнији што је оптеретило болницу због великог броја случајева. Тренутно се у болници „Свети Сава“ лечи 160 пацијената, од чега је 60 позитивних на ковид.