Телемедицина – контрола и разговор са лекаром из свога дома

Лекари у шали знају да кажу да је телемедицина настала оног момента када је Александер Грејам Бел изумео телефон. Ова грана медицине у свету се развијала паралелно са технологијом, док је у Србији заживела после појаве коронавируса.

„Пилот-пројекат телемедицина у КБЦ Звездара је први пројекат у историји српског државног здравства и он је подржан и активиран од стране Владе Републике Србије, Министарства здравља. Сада, то се искључиво односи на пацијенте које имају инфламаторне болести црева, уцерозни колитис и Кронову болест“, напомиње др Петар Сворцан, директор КБЦ Звездара.

„Телемедицина, пре свега, припада, такозваној, званичној медицини и оно по чему се разликује од других начина прегледа, јесте да ви имате контакт са пацијентом преко Скајпа, телефона, Вибера, али немате директан контакт са пацијентом“, објашњава прим. др сци. мед. Татјана Радосављевић.

„За телемедицину смо чули од пријатеља и приступили смо том начину лечења. Са докторком смо се сваки дан чули преко Вибера и добијали смо инструкције и које анализе треба да урадимо“, наводи Марио Чупковић пацијент.

Код оваквог вида лечења први преглед мора бити конвенционалан. Ту лекар доноси одлуку о томе да ли је наставак лечења могуће остварити на даљину, наравно, уз сагласност оболеле особе.

„Пацијент добија информацију путем СМС поруке и мејла када је тај преглед, а претходно добија линк који пацијент попуњава и наравно учитава своја документа, ако је у међувремену урадио неку лабораторијску анализу или дијагностичку процедуру. Пре самог прегледа доктор се упознаје са упитником, погледа сва та документа и директно се укључује у разговор са пацијентом путем видео-линка. Када се заврши преглед, доктор пише свој извештај који се генерише у нашу базу података и ка пацијенту“, додаје др Петар Сворцан.

Телемедицина се не може примењивати у хирургији, оториноларингологији, гинекологији и осталим гранама медицине у којима је директан физички контакт неопходан.

„Наша идеја у болници је да још више развијемо телемедицину, тако што ћемо и на одељењу за дијабетес мелитус, односно ендокринологију, да уведемо овакав начин бесконтактних контролних прегледа“, истиче др Сворцан, директор КБЦ Звездара.

„Телемедицина је нешто што је, између осталог, будућност, али не може да замени медицину у свакодневном контакту са пацијентом у потпуности“, напомиње прим. др сци. мед. Татјана Радосављевић.

Код ове гране медицине за сада нема бојазни – пацијенти свих генерација радо су прихватили телемедицину.