То што неко има комплекс више вредности, не значи да се добро осећа у својој кожи

Према мишљењу психијатара, Фројда, Адлера и Јунга, комплекс означава небројено много идеја и осећања у нашој подсвести које за разултат имају неуобичајено понашање, исхитрено доношење одлука и мањак самопоштовања.

„Комплекси могу настати у било ком животном периоду. Негде од пете до шесте године ти комплекси се потискују или стављају под контролу. Ако неко дете разреши, никада се не активирају. Али ако су дубоко утиснути, нису разрешени, у одраслом периоду, најчешће око пунолетства, поново се активирају и могу различитим симптомима и на различите начине да се испоље“, објашњава др Мирослава Васиљевић, специјалиста психијатрије и сертификовани системски породични психотерапеут.

Различите манифестације комплекса појединцу могу да створе безброј проблема, како на послу тако и у породичном окружењу.

„Таква особа гледа да се поистовећује са неким својим идолима, да буде као неко ко је, можда, по његовом мишљењу, бољи од њега самог. Околина може да скреће пажњу што често, саму особу може да уведе у страхове. Када већ дође до тог нивоа – или депресивности или анксиозности – онда се реагује практично да се тражи стручна помоћ“, додаје Васиљевићева.

Едипов и Електрин су два најпознатија комплекса у свету, међутим, у нашем друштву чешће чујемо за друга два – комплекс више или ниже вредности.

„Особа има низак ниво самопоуздања и покушава да неким својим механизмима одбране компензује те своје неке недостатке за које сматра да постоје. Таква особа, на пример, која има комплекс ниже вредности, стално има у глави, у меморији, да не вреди довољно, да није довољно добра за било шта, за било какве задатке. Док, код комплекса више вредности, особа је пуна себе, некако гласна, да се истакне да сви виде, а у суштини, та особа је у великом психичком проблему јер има и неке страхове и неке недостатке које види, али својим понашањем гледа да стави под контролу и да се то не види. Значи, манипулација је у суштини у питању“, наводи др Мирослава Васиљевић.

Комплекси се најчешће лече у склопу психичких проблема, попут поремећаја расположења, анксиозности или депресије. Прихватање себе и рад на себи уз помоћ терапеута, овај проблем могу држати под контролом.