Да ли смо агресивни због начина исхране

Емоционалне, нерационалне, чак и експлозивне примедбе у јавном дискурсу су ескалирале последњих година. Политичари се вређају током скупштинских расправа, научници добијају мејлове и коментаре који садрже вербално злостављање и претње.

Шта се дешава? Ова ескалација љутите реторике понекад се приписује искључиво друштвеним мрежама. Али да ли постоје други чиниоци који мењају стилове комуникације?

Истраживачи у области исхране и менталног здравља и аутори књиге Бољи мозак (The Better Brain), Бони Каплан и Џулија Раклиџ, тврде да већина људи данашњег доба доживљава мождану глад која нарушава когнитивне функције и регулацију емоција.

Високо прерађена храна

Очигледно је да проблем није у неухрањености. Већина људи у западном свету уноси довољно протеина, масти (мада углавном лоших масти) и угљених хидрата (обично простих), ипак нам недостаје главних микронутријената (минерала и витамина) посебно уколико се углавном хранимо високо прерађеном храном.

У високо прерађене производе спадају безалкохолна пића, грицкалице, заслађене житарице које доручкујемо и похована пилетина, познати чикен нагетси. Ови производи садрже готово занемарљиве количине неколико микронутријената, осим ако нису додатно обогаћени, али чак и тада, само у јако великим количинама.

Бројне анализе о општем стању здравља друштва и начину исхране у Америци и Канади открили су поражавајућу статистику да 48 процената калоријског уноса код људи свих узраста у Канади долази од високо прерађених производа, а у Сједињеним Државама чак 67 одсто онога што су конзумирала деца узраста од две до 19 година и 57 процената код одраслих.

Већина нас је свесна да је исхрана велики проблем у физичком здрављу јер је квалитет исхране повезан са хроничним здравственим стањима као што су гојазност, дијабетес и кардиоваскуларне болести. Јавност је мање свесна утицаја исхране на здравље мозга.

Микронутријенти и симптоми менталног здравља

С обзиром на то да се избор хране у нашем друштву тако снажно померио ка високо прерађеним производима, научници су желели да провере колико унос микронутријената утиче на симптоме менталног здравља, посебно на раздражљивост, експлозивни бес и нестабилно расположење.

База научних доказа о овој вези је огромна, али се ретко помиње у медијима и јавност је недовољно упозната са њима.

Десетак студија из земаља попут Канаде, Шпаније, Јапана и Аустралије показало је да људи који се здраво хране ређе развијају симптоме депресије и анксиозности од људи који једу брзу храну (углавном високо прерађене производе).

Корелационе студије не могу да докажу да је начин исхране узрок проблема менталног здравља и зато истраживачи спроводе лонгитудинална истраживања и прате испитанике без очигледних менталних проблема дуги низ година. Неки од резултата су били запањујући.

У студији спроведеној на око 89.000 људи у Јапану током 10 до15 година праћења, стопа самоубистава код оних који су конзумирали непрерађену храну је била упола мања од оних који су јели мање здраву.

Раздражљивост и нестабилно расположење често карактеришу депресију, тако да је релевантно да су бројне независне студије откриле да препоручивање промене образаца исхране људима са дрпресијом, и прелазак на медитерански стил, значајно доприноси побољшању стања.

Дијета у медитеранском стилу обично садржи пуно житарица, воћа, поврћа, орашастих плодова, махунарки, морских плодова и незасићених масти као што је маслиново уље.

У једној таквој студији, око једне трећине људи који су прешли на другачији начин исхране уз редовну терапију имало је ремисију депресије после 12 недеља.

Поред тога ова група испитаника је пријавила и уштеду од око 20 процената у свом недељном буџету за исхрану. Ово такође разбија укорењену предрасуду да је здрав начин исхране скупљи.

Суплементи нису чаробни штапић

Многи често мисле да се раздражљивост, експлозивни бес и нестабилно расположење могу решити повећаним уносом суплемената, али наш мозак не функционише тако, тврде ауторке књиге Бољи мозак.

Да би обезбедили правилан метаболизам мозга, потребно је најмање 30 микронутријената како би се обезбедила производња неуротрансмитера као што су серотонин и допамин, као и разбијање и уклањање метаболичких нуспроизвода.

Многе студије третмана са више нутријената су откриле побољшану регулацију расположења и смањену раздражљивост и експлозивни бес, укључујући плацебо контролисана насумична испитивања деце са поремећајем пажње и хиперактивношћу и поремећајем расположења.

Докази су јасни: добро ухрањено становништво боље подноси стрес, али скривена глад мозга је један од фактора који се може променити и доприноси емоционалним изливима, агресији, па чак и губитку уљудности у јавном дискурсу.