Антидепресиви у борби против озбиљних главобоља

Узрок главобоље може бити промена времена, односно промена атмосферског притиска, повећана влажност ваздуха или друге климатске промене, али узроци могу бити и далеко озбиљнији.

"Против главобоље узроковане променом времена, најчешће је довољно попити аналгетик, али озбиљније главобоље, које се дугорочније лече, оне су које нас иритирају, које нас буде током ноћи", сликовито објашњава др Иван Михаљев.

Додаје да те главобоље захтевају другачије лечење од оних које сврставамо у свакодневне, стресогене главобоње или оне које се десе једном у недељу дана или једном у месец дана.

Др Михаљев објашњава да постоје одређене главобоље на које треба хитно реаговати:„То је нека нова главобоља која се први пут јавила. Рецимо, као главобоља коју ми зовемо пробадајућа, изненадна главобоља, попут удара грома. Или је то она главобоља која ствара вртоглавицу или буди током ноћи. Нормално да се људи тада и успаниче јер им то тада делује драматично. То је нешто ново, значи, нису до сада имали прилику да се сретну са таквом врстом бола и они заиста тада журе да потраже помоћ.“

Примарне или секундарне главобоље – који тип имате?

Главобоље се јављују у неколико основних врста и пре свега се деле на примарне и секундарне.

Примарне главобоље су оне које немају неки други узрок, као што је повишен крвни притисак или проблем са вратом и ту су три врсте главобоља: тензиона, мигрена и кластер.

Тензиона главобоља честа, али се најлакше лечи

Др Михаљев каже да је најчешћа главобоља тензиона и тада обично боли чеона регија.

„Она је чешћа од мигрене, али исто може да има наследну компоненту и оно што њу разликује од свих других главобоља је то што она има ту обострану локализацију, па тако боли цела глава. Људи је описују као стезање траке око главе, неког притиска или капе на глави. Ова главобоља није пулсирајућа и она је тупог карактера, те се не појачава нпр. на физичку активност. За разлику од мигрене, тензиона главобоља се не појачава на рутинску физичку активност, као што је пењање степеницама, шетња. Међутим, кад би неко почео нешто да тренира претерано, тада би се она такође појачала. Тензиона главобоља није праћена мучнином нити повраћањем, а једино што може некад и код ње да се јави такође осећај да пацијенту смета бука, светлост или неки мириси, а то је већ сличност са мигреном“, каже неуролог и додаје да је, чим пацијент покаже како га боли глава, стручњаку јасно о каквој се главобољи ради.

За тензиону главобоњу доктор каже да она може имати наследну компоненту, док је мигрена увек наследна. Поредећи ове две главобоље, још указује да је код тензионе главобоље изазивач појачани стрес, нека снажна емотивна реакција, али да свакако лакше и брже пролази од мигрене и да се ова врста главобоље заправо најлакше лечи.

Мигрена - са ауром или без, са болом или без?

За мигрену др Михаљев каже да је увек наследна болест, тачније да је полигенски поремећај.

„Мигрена је пулсирајућа, унилатерална, односно боли једна половина главе, али може и да 'шета', па није увек само десна или само лева страна. За мигрену је често и повраћање, а често је прате и феномени као што су фотофобија, односно када смета светлост, фонофобија – када смета бука и оснофобија, када смета мирис“, описује др Иван Михаљев.

Мигренозни напад најдуже може да траје 72 сата, а када траје дуже од тога, тада је у питању хронична мигрена, било она са ауром или без ауре.

Куриозитет је и да постоји мали број пацијената који имају мигрену, а заправо немај бол. Оваква врста мигрене назива се ацефагична мигрена и обухвата пацијенте који обично имају ауру, односно читав скуп неуролошких симптома, али немају главобољу.

Аура – од „синдрома Алисе у земљи чуда“ до сличне можданом удару

Саму ауру неуролог сликовито представља као скуп неуролошких симптома код којих чак 99 одсто пацијената има визуелне сензације, односно видну ауру, а пацијенти је описују као неко светлуцање пред очима, цик-цак линије или рецимо, бљесак или тачкице у видном пољу.

„Занимљиво је да у те визуелне ауре спада и промена у опажању слике сопственог тела.То је један редак синдром, ја сам имао неколико случајева код прилично младих људи“, напомиње науролог.

Овај синдром се заправо назива „синдром Алисе у Земљи чуда“ који се не зове случајно баш тако. Заправо значи да сопствено тело опажмо или као сићушно или као огромно, или су такви само неки делови тела. Притом не гледамо своје тело у огледалу, већ директно гледамо шаке, стопала или цело тело и то видимо као огромно или сићушно.

Постоји и сензорна аура – када особа осећа мравињање, утрнулост, има осећај да не може нормално да прича и моторна аура, односно слабост једног дела тела и врло драматично делује, као да неко има мождани удар.

Иначе, аура се јавља непосредно пре почетка напада, односно пет до 20 минута раније, или на самом почетку мигрене, а то да ли аура постоји или не, не мења приступ лечењу, који је потпуно исти у оба случаја.

Окидачи главобоље

За тензиону главобољу главни окидач је стрес, док код мигрена може бити чак и одређена врста хране, али и алкохола. Др Михаљев је појаснио да мигрену могу да изазову намирнице које садрже тирамин, односно супстанцу на коју су особе са мигреном нетолерантне.

Ова супстанца се налази у црном вину, црној чоколади, у неким старијим сиревима, црном грожђу, као и у соја сосу којим обилује источњачка кухиња. Осим хране, трепераве светлости и временских прилика, које спадају у спољашње узроке главобоља, постоје и они ендогени, односно унутрашњи узроци. Ту пре свега спадају менструални циклус и неспавање.

Кластер главобоља се препознаје по болу око ока, тачније пацијенти осећају „пробадања кроз око“ и тада боли читава половина главе. Оваква врста бола дешава се и код мигрене, те су ове две врсте главобоља сличне по томе што захватају једну половину главе.

Др Михаљев каже да је типично да се пацијенти са кластер главобољом обично држе за слепоочницу и за око, јер имају осећај као да је тај бол иза ока, као да им неко „забада нож у око“, како они то описују. Због таквих симптома, ова се врста главобоље некад назива и самоубилачка главобоља и она је најтежа од свих.

„Заиста, никада пацијент, чак ни у нападу мигрене није дошао у таквом стању као пацијент који има кластер главобољу. Она је најтежа. Доста је ретка, а чешће се јавља код мушкараца. Четири према један је однос између мушкараца и жена“, наводи неуролог.

Кластер глабобоља се много компликованије лечи од осталих врста.

ЕЕГ дијагностика

Главобоље се откривају искључиво електроенцефалографијом, односно чувеним ЕЕГ снимањем. Ипак, ни ЕЕГ није потребно радити самоиницијативно, већ тек након неуролошког прегледа, а по потреби неуролог шање пацијента на даља исптивања.

Необично је то што је за многе главобоље заправо одговоран недостатак серотонина, што такође изазива и анксиозност, агресивност и депресије. Зато ефекат у лечењу главобоља дају антидепресиви, али и антиепилептици.

Неуролог објашњава да код главобоља може помоћи и одређена суплементација, а највише узимање витамина Б1 и магнезијума, али важно је нагласити да они сами нису лекови за главобољу, већ да могу утицати у некој мери.

Секундарне и ковид главобоље

Доктор Михаљев посебно је упозорио на лекове који код нас постоје у слободној продаји, а које пацијенти најчешће узимају код јаких главобоља – пакују се само по 2 комада и врло су јаки, а доктор каже да могу бити и опасни када се узимају на своју руку.

Појаснио је да су у питању чувени триптани, а да они могу да изазову зависност, али могу да доведу до варирања крвног притиска, а може да дође и до поремећаја срчаног ритма, утичу некада и на функцију штитне жлезде и требало би их избегават, каже др Михаљев.

„Заиста ја ту врсту лекова не препоручујем, и када дођу пацијенти који примењују такву терапију то је увек теже за лечење. Они дођу код мене јер њима та терапија не помаже, али су они дошли са тим лековима у џепу, јер они без њих нигде више не иду“, истиче доктор.

Оно што се са пандемијом коронавируса интензивирало, између осталог, су и тзв. ковид главобоље. Др Михаљев каже да је за њих карактеристично то да пацијенти који су и раније имали главобоље сада, током короне, кажу да је интензитет главобоља много јачи.

С друге стране, они који се никада раније нису суочавали са главобољама не могу ни да процене интензитет ових ковид главобоља, јер немају са чиме да их пореде, али свакако их толико боли да желе само што пре да се ослободе тог бола.

Ипак, и за постковид главобољу постоји терапија која се такође утврђује након детаљног прегледа, пре свега ЕЕГ преглда. На њему осим узрока примарне главобоље, могу да се уоче и секундарне главобоље, које настају због неког другог проблема.

На крају гостовања у РТС ординацији др Иван Михаљев је подвукао да главобоље треба схватити озбиљно. То не значи да треба одмах трчати неурологу када неког некад заболи глава, рецимо једном у два месеца, али када главобоља траје дуже, важно је обратити се лекару који ће установити шта се са пацијентом дешава и како да се проблем реши.