Не позајмљујте антибиотик комшијама и не одређујте себи дозе - могућ улазак у преантибиотску еру

Према подацима из анкете, чак 20 одсто испитаних користило је антибиотике „на своју руку". Лекари кажу да је реч о злоупотреби, а осим тога, скоро петина престаје да их пије чим осети побољшање.

Светска медицинска јавност и наука већ дуго година упозоравају на проблем отпорности бактерија на антибиотике. Почиње Светска недеља посвећена правилној примени ових лекова.

„То је данас, на жалост, глобални проблем. Отпорност бактерија регистрована је у свим земљама Европе и света. И иза тог разлога, Свестска здравствена организација и многе земље света и Европе, читаву једну недељу посвећују обележавању овог значајног проблема у савременој медицини", рекла је у Јутарњем програму, директорка Службе за болничку епидемиологију Универзитетског клиничког центра Србије проф. Весна Миољевић.

Додаје да је циљ да лекари морају да поштују препоруке о правилној употреби антибиотика, ако и да се широј јавности укаже на проблем отпорности бактерија на антибиотике.

Кампања која је у току назива се „Зауставимо супербактерије".

Супербактерија је термин који се користи када треба да се укаже да је нека бактерија високоотпорна на чак и све тестиране антибиотике.

На тај проблем утиче нерационална и неправилна примена антибиотика, на шта може да се утиче.

„Први антибиотик је произведен пре скоро 100 година, Александар Флеминг је рекао да је свестан да је направио револуцију и дај е то откриће које ће покренути многе нове ствари, и јесте покренуло, и направиле темеље савремене медицине, али је рекао и да може доћи до злоупотребе. На жалост, то се врло брзо десило. Ми смо већ шездесетих, седамдесетих година прошлог века бележили појаву резистенције бактерија на антибиотике. Не само и у медицини већ и у ветерини", додала је проф. Миољевић.

Објаснила је да се ми сада, као друштво, налазимо на жалост између антибиотске ере и могуће преантибиотске ере, што значи да се у 21. веку дође у ситуацију да нема ниједног антибиотика који би лечио бактерисјку инфекцију.

Фармацеутска комора зато уводи нова правила о примени ових лекова.

Станардизована услуга издавања антибиотика 

Директора Коморе Татјана Шипетић каже да је актуелни пројекат стандардизоване услуге приликом издавања антибиотика, која подразумева тачно утврђни протокол издавања лека уз информисање пацијента.

„У овај пројекат је укључно око 300 апотека у Србији а планирамо да, када проверимо резултате које добијамо из пројекта који ће бити у децембру, укључимо и остале колеге", објаснила је Шипетићева.

Додаје да пацијенти најчешће греше у дужини терапије, када пацијент раније прекида терапију, а умеју и да „забораве тачан термин узимања антибиотика, као и да самоиницијативно смањују дозе, па чак и да позајмљују антибиотике комшијама".

Иначе од 2015. године у Србији постоји Тим за управљање антибиотицима у Ургентном центру који је показао, према речима професорке Миољевић, одличне резултате. Такође, у новембру 2018. године је издат Национални водич за правилну примену антибиотика.

Много људи због отпорности бактерија и данас умире. У САД - 23 хиљаде годишње, а процене су, да би до 2050. могло да умре и 10 милиона људи у целом свету.

Када је реч о смртности због мултирезистентних бактерија, професорка наводи да је важно у јавности често говорити о штетности злоупотребе антибиотика, као и да струка препознаје када и како треба преписивати ове лекове пацијентима, као и да је важан мултидисциплинарни приступ у решавању проблема са антибиотицима.