Симптоми поремећаја рада тироидне жлезде личе на оне код ковида али се не јављају нагло

Пандемија коронавируса учинила је да своје тело ослушкујемо више него икада. Ипак, није сваки умор или бол у мишићима знак да нас је напао вирус.

„Хормони штитасте жлезде утичу на готово све органе у организму, утичу, пре свега, на ћелијски метаболизам, способност регулације температуре организма. Смањењем тих хормона се готово сви системи у организму успоравају“, каже др Дејан Илинчић, специјалиста грудне и ендокрине хирургије.

Симптоми успореног рада штитне жлезде су повећање телесне тежине, умор, болови у мишићима, успорен рад црева, смањена способност учења, памћења. Статистика каже да се поремећаји у раду штитасте жлезде јављају највише код жена доби између 20 и 50 година.

„Најчешће од проблема са тироидном жлездом оболевају жене, и то три до четири пута чешће од мушкараца, чешће у старијој животној доби – преко 60 година, чешће код пацијената који имају удружене болести, посебно удружене аутоимунке болести зато што је најчешће узрок смањене функције штитасте жлезде тироидитис, најчешће Хашимотов тироидитис, који је једна врста аутоимуне болести. Чешће се јавља и код трудница“, истиче др Илинчић.  

Прави разлог четири пута учесталијег оболевања жена није познат.

„Знамо да се јавља чешће у породицама где се већ јављају обољења штитасте жлезде, дакле постоји неки генетски фактор“, указује др Илинчић.

Када је реч о симптомима који могу да збуне пацијента да помисли да је у питању ковид, гост Јутарњег програма истиче да је разлика у брзини њиховог јављања: „Оно што бисмо могли нагласити у вези са ковидом и симптомима које може да изазове, полуживот хормона штитасте жлезде у организму је пет дана, тако да процеси који су везани за успорен или убрзан рад ове жлезде се развијају споро. Код штитасте жлезде, сви симптоми се развијају у дужем временском периоду, за разлику од вирусне инфекције где се ти симптоми развијају прилично нагло“.

Како се лечи тироидна жлезда 

У зависности од болести која је у питању одређује се терапија или хируршка интервенција. Постоје болести које су везане за функцију, рад хормона и болести које су везане за појаву чворова и туморских промена у жлезди. 

Болести које се односе на функционисање, то јест стварање хормона штитасте жлезде лече се или надокнадом хормона код смањене функције или лековима – заустављањем функције код појачаног рада.

Др Дејан Илинчић познат је као један од ретких хирурга који проблем увећање тироидне жлезде отклања у локалној анестезији.

„Локална анестезија је избор у лечењу пацијената који не могу да иду у општу анестезију. Носи своје предности за одређени број њих, али већина пацијената ипак воли да спава током операције. Локалну анестезију омогућава метода коју ја радим, а то је минимално инвазивна операција штитасте жлезде где се кроз рез од два сантиметра она оперише“, објаснио је Илинчић. 

Карцином штитасте жлезде међу онима са најбољом прогнозом 

Од свих карцинома који се могу јавити у организму, каже др Илинчић, карциноми штитасте жлезде су међу онима са најбољом прогнозом за потпуно излечење.

„Након хируршке интервенције велика је вероватноћа да је пацијент излечен, евентуално у терапију може да се укључи радиоактивни јод, то је додатак терапији. То је циљана терапија јер само ћелије штитасте жлезде везују јод и он ослобађа енергију у ћелијама жлезде“, истакао је Илинчић. 

Како бисте били сигурни да је са штитном жлездом све у реду, немојте је заобићи током систематског прегледа већ тражите од лекара да провери основне хормоне штитасте жлезде и ултразвучни преглед.