Шест разлога зашто све доживљавaмо тако лично и све примамо к срцу

Како наводи терапеут Ник Вигнал на порталу Медијум, једини начин да превазиђемо ову препреку да све ствари доживљамамо лично и све примамо к срцу је да разумемо ових шест психолошких разлога зашто смо склони таквим емоцијама.

Патите од друштвеног перфекционизма

Под „друштвеним перфекционизмом" подразумева се претеран страх од тога да ће други увидети наше мане или грешке. Ако се плашите да будете несавршени у туђим очима, природно је да ћете бити претерано заокупљени туђим мишљењем, па самим тим и схватати све што вам неко каже лично.

Али, сасвим је нормално и прихватљиво да ћете некад направити грешку. Такође, брига о туђем мишљењу је потпуно природна, људска брига. Ипак су људи друштвена бића, а наша највећа предност јесте наша способност координације и сарађивања. А за било какву сарадњу неопходно је да имамо добру представу о томе шта други мисле и осећају, па и о нама самима.

Индустрија самопомоћи тврди да не треба уопште да нас занима шта други мисле о нама, што је немогуће. Дакле, важно је да прихватите чињеницу да је брига о туђем мишљењу природна ствар, али да не треба да се плашите да се другима представите аутентично.

Груби сте према себи да бисте се мотивисали

Већина људи веома рано усвоји поруку да ће бити успешни само ако буду веома строги према себи. Ово неминовно доводи то тога да се „обраћамо“ себи као надређени у војсци који жели да заплаши младе војнике, мислећи да ће нам то помоћи да будемо ефикаснији и успешнији.

Ипак, показало се да заправо лошије радимо када грдимо и осуђујемо сами себе. А да ствар буде још гора, то повлачи са собом сијасет лоших последица, као што су анксиозност и несигурност, па самим тим постајемо осетљивији на туђе речи и схватамо их превише лично.

Када неко критикује нешто што смо урадили, често се деси да ту критику схватимо као личну осуду. На пример, изјаву као што је „мораш више да радиш на овоме“ ћемо превести у „ја сам неспособан“.

Ако желите да смањите преосетљивост у комуникацији, немојте да критику свог понашања схватате као осуду своје личности. Запамтите да не морате да будете строги према себи и да се кажњавате да бисте били успешни, као и да ћете постизати боље резултате ако имате саосећања за себе.

Плашите се да будете поносни на себе

Хришћанска традиција нас учи да је гордост велики грех. Ипак, велика је разлика између тога да сматрамо да смо изнад других и да признамо себи сопствене врлине и успехе. Са психолошке тачке гледишта, добро је да имамо унутрашњи осећај задовољства собом и поноса на себе и сопствена постигнућа.

А ако вам се дешава да схватате туђе речи превише лично, велика је вероватноћа да туђе мишљење цените више од свог. С друге стране, ако сте свесни својих врлина и поносни на њих, лакше ћете моћи да се удаљите од туђег мишљења и да кажете себи „то није тачно/ја се не слажем са тим“. Одвојте повремено мало времена да размислите о томе шта цените од својих особина и којим постигнућима се поносите.

Не умете да будете наметљиви

Много људи одмалена учи да треба да буду љубазни, да се не свађају и да стављају туђе потребе испред својих. Иако је ова порука сама по себи добра, неки људи је одведу у екстрем, до те мере да потпуно запоставе своје проблеме и потребе, и уместо тога константно решавају туђе.

Овакво понашање није дугорочно одрживо. Ако превише угађамо другима, чешће ћемо „примати к срцу“ све што други раде. Размислите: ако стално игноришете своје жеље и потребе зарад других, себи шаљете поруку да ваше потребе нису важне, па самим тим нисте ни ви.

Према томе, није изненађујуће да ћете онда туђе негативно мишљење одмах прихватити као истинитије од свог. Асертивност (подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других) је важна вештина која нам омогућава да тражимо шта нам треба и одбијамо оно што не желимо на јасан и искрен начин, без угрожавања других.

Вежбање асертивности ће вам и помоћи да подигнете самопоуздање, што ће вам додатно олакшати да се ослободите страха у комуникацији.

Проводите превише времена са погрешним људима

Од најранијег детињства учимо о себи кроз друге. Ако се беба насмеши мајци а мајка узврати осмех, беба тако учи да има некога ко ће на њу реаговати. Исто тако, ако родитељ детету саопшти да је лењо и неспособно, то дете ће себе сматрати лењим и неспособним.

Ипак, ово учење не престаје у детињству; људи око нас неминовно утичу на нашу слику о себи. Ако сте окружени људима који вас не поштују, највероватније ће и ваше самопоштовање опасти. У том случају, покушајте да размислите с каквим људима проводите већину времена.

Сигурно вам неће бити лако да прекинете нездрав однос или да поставите чвршће границе ка члану породице који вас исцрпљује, али то не значи да није важно.