Зашто једемо пет пута мање рибе од становника Европске уније и да ли је риба заиста скупа

Имајући у виду да садржи омега-три масне киселине, беланчевине, витамине и да је нискокалорична, нутриционисти препоручују да се риба бар два пута недељно нађе на трпези.

Једемо је углавном лети на мору и у ово доба године, односно за време поста. Најчешће се на трпези нађе шаран, пастрмка, сом или нека морска риба.

Професора рибарства на Пољопривредном факултету у Београду Зоран Марковић истиче да често кажемо да је риба скупа, али не размишљамо колико је дуг процес производње.

"Да би се произвео конзумни шаран, треба негде око 900 дана – мало мање од три године. Уколико упоредимо време трајања производње рибе са временом трајања производње пилића, који се произведу за 40 дана или прасића – за 60, јасно нам је да је тај процес далеко дужи", објашњава професор Марковић.

Истиче да су цене сличне, из чега се може закључити да риба заправо није скупа.

"Можда смо ми плитког џепа, па нам се чини, али риба је у Србији вероватно једна од најјефтинијих намирница, уколико гледамо уложено време, труд, новац и потребне ресурсе да би се произвела", наглашава Марковић.

Подсећа и да је распон цена висок, па има риба које су прилично недостижне, посебно за људе са ниским примањима, а има и врло квалитетних риба, попут скуше, које су доступније свима.

"Што је више једемо, бићемо здравији као нација" 

Просечно поједемо годишње од четири до седам килограма рибе, а професор Марковић истиче да би требало да дођемо до просека Европске уније – 24,4 килограма.

"Што је више једемо, бићемо здравији као нација и свако од нас појединачно. Рибу треба јести најмање два пута недељно, а уколико имамо могућности и сваког дана. То је итекако драгоцено за наш организам", истиче професор Марковић.

Каже да су све рибе драгоцене за исхрану, па је избор највише питање укуса.

Истиче да је риба из природног окружења пожељнија на трпези од гајене, али да је и она веома доброг квалитета, док су конзерве само алтернатива.

„Увек је најбоља свежа риба. Уколико се определимо за конзерве, гледаћемо када је произведена, односно када је доспела на наше тржиште. Врло често конзерве са вишом ценом имају и разлог због чега су скупље - боља обрада или су квалитетнија уља која се додају уз рибу", објашњава Марковић.

Како проверити да ли је риба свежа 

На Институту за хигијену и технологију меса проверава се квалитет и исправност рибе која се налази на нашем тржишту.

Доктор Бранко Велебит каже да узорке на контролу обично шаљу органи ветеринарске инспекције из објеката који су регистровани за промет рибе.

„Потрошачи треба да купују рибу у објектима који су регистровани за промет рибе и који су под надзором ветеринарске инспекције. То су познате рибарнице на пијацама или малопродајни ланци", објашњава Велебит, додајући да је од највећег ризика риба коју продају нерегистровани аласи.

Потрошачи и сами могу да провере да ли са рибом нешто није у реду и какав је њен квалитет.

„Риба мора да буде покривена са слузи неутралног мириса. Очи морају да буду стакласте и испупчене. Ако су очи удубљене, риба није свежа. Крљушти треба да буду црвене и крваве. Најједноставније је прстом притиснути трбушни део рибе. Уколико се мишићно ткиво врати назад, риба је свежа", наводи Велебит.

Каже да потрошач и приликом припреме рибе може да провери да ли постоје трагови паразитолошке контаминације.

„Када филетира рибу, потрошач може да усмери мишићно ткиво ка извору светлости и тако утврди присуство ваљкастих црва који се честио налазе у слатководним рибама као што су смуђ, шаран и сом", каже доктор Велебит.